ФСИ систем рангирања састоји се од пет категорија, поређаних од најлакше до најтеже на основу тога колико сати учења би требало особи да постигне професионалну вештину.
Прва категорија обухвата језике за које је обично потребно око 24-30 недеља учења, односно 600 до 750 сати наставе како би се достигао ниво С-3/Р-3, што је отприлике једнако нивоу Б2/Ц1. У овој групи нашли су се језици попут данског, холандског, француског, италијанског, норвешког, португалског, румунског, шпанског и шведског, преносе Новости.
Немачки језик захтева око 30 недеља или 750 сати те је сврстан у засебну другу категорију.
Трећа категорија обухвата језике за које је потребно 36 недеља учења, односно 900 радних сати. Ту се ради о језицима с лингвистичким и културним разликама у односу на енглески попут индонезијског, малезијског и свахили језика.
Српски међу тежим језицима
Четврта категорија односи се на језике с још значајнијим лингвистичким и културним разликама у односу на енглески, што захтева око 44 недеља или 1100 сати учења.
У ову категорију припадају: албански, амхарски, арменски, азербејџански/азерски, бенгалски, босански, бугарски, бурмански, хрватски, чешки, естонски, фински, грузијски, грчки, хебрејски, хиндски, мађарски, исландски, кмерски, летонски, литавски, македонски, монголски, непалски, пашто, персијски, пољски, руски, српски, синхалски, словачки, словеначки, тагалошки, тајландски, турски, украјински, урду, узбечки, вијетнамски, џхоса (нигерско-конгоански језик), зулу.
И у последњој, петој категорији налазе се језици који су изузетно тешки за говорнике енглеског језика и изискују 88 недеља, односно 2200 сати учења.
Међу њима су арапски, јапански, корејски, кантонски (кинески) и мандарински (кинески) језик.
Погледајте и: