Када је тишина гласнија од било ког звука, то никада није добро. Тишина би требало да значи мир, али она то значење више никада неће имати у Малом Орашју и Дубони где је 4. маја 2023. године немилосрдно угашено девет младих живота. Тамо где се су чуле песме сада одзвања тишина која је приметна чим се уђе у село које се налази на око 60 километара од Београда.
Србија, Београд и породице нису стигле ни да почну да жале трагедију која се догодила у Основној школи „Владислав Рибникар“, а већ се догодио нови монструозни злочин.
У Дубони су убијени брат и сестра Милан (2001) и Кристина Панић (2004), са њима и Далибор Тодоровић (1998), а онда је убица хладнокрво наставио ка Малом Орашју где је живота лишио Немању Стевановића (2022), Лазара Миловановића (2003), Марка Митровића (2005), Александра Миловановића (2005), Николу Милића (2008), Петра Митровића (1997).
Мало Орашје
© Sputnik / Тамара Ранковић
Рањено је још 12 особа које се и данас, годину дана касније опорављају.
У Малом Орашју традиционално се сваке године игра турнир у фудбалу,а од ове године играће се у част страдалих који су били играчи и навијачи клуба „Равни Гај“.
Када се прилази било ком стадиону бука обично бива све јача и неподношљивија, али 4. маја 2024. године прилазак једном фудбалском игралишту није могао да буде тиши.
Село је пусто, празно и испуњено тишином, а чини се да су и птице код „Равног Гаја“ како би се одала почаст невино угашеним младим животима.
„Много је тише, мирније. Тек када крене пролеће види се колико фале. Били су друштво које се будило са пролећем. Мало Орашје изгледа тужно, сви се сећају свега, њих. Због поштовања према свима њима смо ту, форсирамо клуб и сва дешавања у селу. Све што радимо, радимо са поменом на њих, у њихову славу“, каже мештанин Марко Милић.
Породице, пријатељи, комшије, суграђани, сви су се окупили на једном месту како би се заједно исплакали, загрлили и сетили најмилијих који нису стигли да досањају снове.
Колико им је тешко у том тренутку могли су да знају само родитељи настрадале деце у Рибникару који су дошли у Мало Орашје како би им пружили подршку.
На први поглед не толико тога заједничког. Породице из Малог Орашја и Дубоне волели су село, поред својих послова бавили су се и пољопривредом, док су породице из Београда уживале у градском животу и излете проводили на селу. На крају није било битно где живе и чиме се баве јер су преко ноћи постали једнаки, браћа и сестре по сузама и болу.
Мало Орашје
© Sputnik / Тамара Ранковић
Колико су уједињени најбоље говори чињеница да је Анђелко Аћимовић, отац настрадале ученице из Рибникара Ангелине, заправо и главни организатор меморијалног турнира хуманитарног карактера.
Моцарт фондација плаћа сваки постигнути гол на турниру, а иако је најпре он био намењен лечењу повређених у масакр, постигнут је договор да се преусмери на лечење једног дечака из Малог Орашја.
„Као фудбалски клуб смо зацртали да ћемо сваке године одржавати турнир. Укључио се град, фондација, родитељи из Рибникара који су то подигли на један виши ниво. Заслужили су ово. У нашим срцима ће заувек живети. Нажалост, на тај датум морамо да се сетимо, али кроз турнир ће они заувек живети са нама. Ми смо се договорили да ће сваке године турнир бити хуманитарног карактера. План је био ове године да се прикупи новац за рањене, међутим договорено је да се новац прикупља за нашег суграђанина Андрију Делића“, рекао јe Дарко Павловић, један од оснивача клуба.
Утакмицу у хуманитарне сврхе одиграли су и млади фудбалери Партизана и Црвене звезде који су са кнедлом у грлу и сузама у очима најпре слушали о страдању младих људи, да би на терен изашли уз договор са судијом да се клоне грубе игре, тешких речи и свега онога што дерби иначе носи, јер је ова утакмица била другачија од било које претходне.
Мало Орашје
© Sputnik / Тамара Ранковић
Обележавању годишњице присуствовао је и Светозар Мијаиловић, председник Црвене звезде, који је за Спутњик говорио о трагичном догађају.
„Тешко је, али живот мора да тече даље. Нешто што морамо увек имати у виду је васпитање и образовање деце. Морају да негују солидардност, емпатију према људима јер љубав побеђује сваку несрећу. Спорт је једна од делатности која помаже да се људи разивају и стичу вредности. Спорт јесте по природи ривалитет, борба, негује витешке вредности. Ово учешће Звезде и Партизана показује да се на оваквим догађајима могу развијати односи који су пример младима да се угледају“, рекао је Мијаиловић.
Мало Орашје
© Sputnik / Тамара Ранковић
Пре саме утакмице и турнира приказан је филм о страдалима „Небеска дружина“, а њему су претходили рецитали њихових пријатеља који су им посветили мало је рећи дирљиве песме.
Када се цео програм закључно са турниром завршио, поново се чула гласна тишина која је у Малом Орашју потписала споразум са бесконачном влашћу и тугом због трагично угашених младих живота.