Винуо се пут неба и одлетео у вечност!

Тог 4. маја 1999. године, након узбуне да се ескадрила НАТО авиона приближава Ваљеву, а да је као мета означена претходно више пута бомбардована војна фабрика “Крушик”, храбри пилот Павловић је последњи пут полетео са аеродрома у Батајници.

Иако је наредба за узлет била дата млађем пилоту јединице, потпуковник Павловић који је у том тренутку дежурао на измештеном командном месту у Старој Пазови, свом заменику је јавио да никако не дозволи млађем колеги да полети. Дошао је у Батајницу, пришао “мигу 29”, из кокпита буквално извукао младог пилота и уз речи “Мајку вам дечју, нећете ви да гинете, ја ћу”, полетео у правцу Ваљева, подсећају Новости.

Потпуковник Миленко Павловић херојски је погинуо 12 минута након узлетања, у борби са вишеструко бројнијим непријатељем. Иако је одмах након полетања на његовом “мигу” отказао радар, храбрим маневрима успео је да збуни и растера НАТО ескадрилу. Последње речи које је чула команда у Батајници биле су: “Имају ме”, да би неколико тренутака касније његов “миг” погодиле три ракете испаљене са холандског Ф-16 у реону Тузле, након чега се Павловићева летелица у пламену срушила у Петници код Ваљева.

Рођен 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву код Осечине, Павловић је завршио Војну гимназију у Мостару, а Ваздухопловну академију у Задру. Командант 204. Ловачко-авијацијског пука постао је годину дана пре почетка НАТО агресије на тадашњу СР Југославију.

Миленко Павловић је иза себе оставио супругу Славицу и синове Срђана и Немању, а постхумно је одликован Орденом за храброст и Златном летачком значком.

У родном Горњем Црниљеву постоји спомен-соба у његову част, у Осечини централна градска улица носи име пилота-хероја, а у Ваљеву му је подигнуто спомен обележје где се сваке године на данашњи дан даје помен.

Аеродром у Батајници такође носи име легендарног пилота-хероја.