На православни Ускрс 1946. године је одигран први, нулти вечити дерби, пријатељска утакмица између Партизана и Црвене звезде, а ни пре ни после тог историјског дана за два фудбалска великана играње фудбала на дан Христовог васкрснућа није се сматрало богохулним или јеретичким.
Фудбал на Ускрс је био – два у једном, дан у коме се прослављао празник, у весељу, радости, чак и тада, у време раног социјализма који је био систем противан религији и њеном упражњавању, и прилика да се на травнатим теренима види и „више од игре“.
Околности су се у потоњим годинама мењале, а период између два рата остаје нам као подсећање да је фудбал на Ускрс био традиција и да је давао додатан штимунг целом празнику, пошто се неретко дешавало чак и да куцање јајима буде начин за одређивање извођача почетног ударца.
Уз помоћ Небојше Јаковљевића, аутора капиталног дела „Фудбалска такмичења Јужних Словена 1873-1914“, Спутњик спорт је дошао до докумената који и потврђују приче о томе да су фудбал и Ускрс били „пакет аранжман“ за све, за вернике, фудбалере, публику и хроничаре.
Ускршњи фудбал – и на Солунском фронту
Фотографија настала 1917. године, на Солунском фронту, коју је објавио лист „Политика“ указује на то да су на Ускрс своје фудбалске вештине укрстили Срби и Британци, док је у листу „Велика Србија“, штампаном у Солуну, објављена најава „лоптачке утакмице између ђачког клуба Напредак и енглеског клуба „Канада“ из 38. болнице, на Васкрс 2. априла 1917. године“.
Сачувани примерак листа „Југословенска пошта“ од 30. априла 1935. године сведочи о одиграној утакмици између Славије из Сарајева и ХАШК из Загреба.
„Пре почетка игре позвао је Гајер своје саиграче на средину игралишта где су их већ чекали сакупљени Славијаши. Капитен Славије Загорац из једне корпице вадио је шарена јаја и по једно даровао сваком Хашковцу. Ни судија није заборављен. Гости су били овом пажњом пријатно изненађени, па је у пријатељском тону и расположењу које је овим актом изазвано одиграна цела утакмица“, наведено је у извештају сарајевског дневника.
Капитени, Србин Славко Загорац, рођен у Гламочу 1909. године и његов вршњак, Хрват Иван Гајер били су представници својих тимова у куцању јаја – победниково име није забележено, тај резултат је, што би се рекло, био у другом плану.
„Празници су били специјални дани и увек се играло“, напомиње Јаковљевић.
Важна сведочења о пракси играња фудбала на Ускрс дао је и најстарији дневни лист на овим просторима, београдска Политика.
Фотографија на којој се налазе фудбалер београдског Јединства Бранислав Секулић и његов колега из сплитског Хајдука Јозо Матошић потврђује да је играње фудбала на дан Христовог васкрсења доносило дах мира у моментима стварања зла које је оставило огромне последице на човечанство.
„По српском обичају...“
Дуел српског и хрватског тима одигран је 24. априла 1938. године, четрдесетдва дана после Аншлуса, припајања Аустрије Немачкој предвођеној Адолфом Хитлером.
Шта се даље дешавало је познато, али је од свега важнији „перформанс“ у ком су учествовали Србин из Београда, претходно члан чувене југословенске експедиције из Монтевидеа, Хрват из Сплита и арбитар Фрањо Бажант, Хрват из Загреба.
„Кад је судија господин Бажант изишао на средину игралишта и дунуо неколико пута у пиштаљку позивајући капитене да бирају стране, дошли су Јозо Матошић и Бане Секулић. Сваки од њих држао је у руци по једно ускршње јаје. Бане је имао црвено, а Јоза шарено“, сведочи извештај тадашњег листа „Време“.
Судија је желео да отпоштује протокол, упитао је капитене коју страну новчића желе, али је његов земљак имао другачију идеју.
„Ми ћемо, по српском обичају, туцајући јаја решити избор страна, пошто је данас православни Ускрс, а ми смо гости“, наводи се да је рекао Матешић.
У тексту дневног листа „Политика“ из 2018. године аутора Ивана Цветковића стоји да је Боривоје Кесић, фудбалер београдске Југославије, али и извештач са утакмица, посведочио да арбитар није имао ништа против такве идеје.
Тога дана је одиграно цело коло такмичења, а у актуелним околностима невероватно звуче речи новинара Политике Љубомира Вукадиновића у извештају са Ускршњег дуела између ХАШК и Славије, који је за разлику од оног из 1935. године, одигран у Загребу и завршен победом домаћина од 4:1.
„Ко би рекао да би грип, та досадна а понекад и опасна бољка и неком другом да буде корисна сем – лекарима и апотекарима. И то толико корисна да је некоме продужила живот, или још боље речено, учинила да се одржи нада у потпуно спасење. То се, ето, догодило Пургерима, који грипу има највише да захвале што њихове шансе за учешће у такмичењу за Средњоевропски куп нису сасвим утрнуле првог дана Ускрса“, навео је Вукадиновић, алудирајући на чињеницу да је сарајевска екипа у Загреб отишла без неколико стандардних првотимаца, због заразне болести респиратног система.
Фудбал је био на програму и за други дан Ускрса, такозвани Побусани понедељак. На свом игралишту је БСК у „вечитом дербију“ победио Југославију са 3:2.
Ту се два олимпијска циклуса касније, такође на Ускрс, догодио „нулти“ меч између Партизана и Црвене звезде.
Поред редовних лигашких утакмица, у документима се помиње да су организовани и велики Ускршњи фудбалски турнири. Један од њих је одржан 20. априла 1930, а у години после пробоја југословенског фудбала на светску цену и учешћа репрезентације на Мундијалу у Уругвају, организован је и двоструки турнир.
На једном су снаге одмериле репрезентације Београда, Загреба, Будимпеште и Љубљане, а други је био обезбеђен за другу и трећу селекцију Југославије, те репрезентације Моравске жупе и Ваљева.
Бојкот и заборав ускршњег фудбала
У 21. веку фудбала на Ускрс – нема, Фудбалски савез Србије и Заједница клубова Суперлиге су из себи знаних разлога одлучили да не прате традицију и да посегну за решењем које је донело још веће поделе.
Наиме, да би се избегао Ускрс, одлучено је да се фудбал игра на Велику суботу, дан туге за који је записано да треба да буде проведен у молитви, због чега су се побунили навијачи Црвене звезде и објавили бојкот 2008. године.
Пет година касније као решење је „пронађен“ Велики четвртак, дан када се догодила Тајна вечера, а Исус одведен на суд – још један дан туге.
Затим помињало се да би се фудбалска лопта могла закотрљати на Побусани понедељак, дан који би по предању требало провести у обилажењу гробова ближњих, а ниједном, никоме није пало на памет да би се фудбал могао играти на Ускрс, баш као некада.
Можда у томе и има смисла, какав нам је овај данашњи фудбал, боље и да га нема на Ускрс, пошто није упутно варати, красти и псовати на тако велики празник, с обзиром на то да су те категорије у домаћем фудбалу заступљеније од лепих голова, потеза који бацају публику у транс и правог, здравог спортског ривалитета.
Јер, Ускрс је увек Ускрс, лопта је увек лопта, али – људи нису увек људи.