Светско првенство у кошарци 2023. године остаће упамћено по великом подвигу репрезентације Србије која је стигла до сребрне медаље, али и по хероју Бориши Симанићу који је током шампионата у Манили добио јак ударац после ког је завршио у болници, а затим је остао без бубрега.
Девет месеци после овог догађаја Бориша је у подкасту „Алесто“ открио лепе вести.
„Сада, тренутно, сам стварно одлично, почео сам и да тренирам. Неких више од месец дана већ радимо и засад се осећам феноменално. У почетку смо радили само у теретани, да мишиће вратимо у функцију, јер су били замрли скроз, ништа нисам смео да радим седам-осам месеци, због тих налаза и свега, да се то очисти и онда сам кренуо да радим. У почетку је то била теретана, а онда смо из недеље у недељу подизали интензитет и пре неких седам до десет дана сам почео и да шутирам“, рекао је Симанић.
Велику подршку Бориша је добио од саиграча који нису спавали док су чекали информације о његовом стању, а сваки меч одиграли су за њега.
„У тренуцима када се тражила крв за мене, било је четири, пет ујутру и нико од мојих друагара играча није спавао, сви су били у једној соби. Било им је стварно незгодно, па још и пораз од Италије и требало је да прође два дана да би сазнали да стварно све у реду, нису ни спавали док им се нисам јавио. Први пут сам нормално заспао неких 20-25 дана после операције, овде у Београду. То мало што сам спавао, спавао сам на леђима, и онда сам са неким појасом могао на бок и тада је све било много лакше“, испричао је бивши кошаркаш Црвене звезде.
После пет месеци је први пут поново изашао на терен.
„Пети месец после операције сам отишао на терен, напољу и шутирао из места на кош, онако, да не трчим, да се не крећем претерано. Видео сам да је све у реду и да не осећам ништа чудно. Одрадио сам сва тестирања која сам морао, и онда сам први пут ушао у теретану. Нисам смео ништа осим мало склекова без дозволе. Први шут нисам погодио. Била је кратка лопта за метар, још ја стао на тројку и као одмах ћу ја њу. Питао сам се да ли је са ногама требало јаче, али после пола сада нашао сам тај осећај, после остане то. Убацивало се“, рекао је српски репрезентативац.
Упркос дивном односу са свим саиграчима, Алексу Аврамовића морао је да избегава.
„Алексу сам избегавао првих десет дана, због смејања. Тад ми стварно није требао. Он има неку луду енергију. Лет је у шест, ми устајемо у пола четири, не знамо где смо, а он почиње да прича и не престаје. Невероватно. Али стварно је лако играти са њим. Поготово у одбрани. Кад измрцвари плејмејкера тај заборави шта је поставио и где треба лопту да да“, рекао је Бориша Симанић.