Драматично сведочење српског новинара: Запад је лагао - гађали су циљано Кинеску амбасаду /видео/

Ово за Спутњик прича Давор Лукач, један од првих новинара који је стигао до амбасаде Кине у Београду након што је страдала у НАТО бомбардовању 7. маја 1999.

„Чуо се фијук ракете изнад моје зграде на Новом Београду. Махинално сам скочио са кревета. Одмах сам хтео да одјурим, да видим шта се десило. Супруга ми је рекла, сачекај још мало. Ударила је друга детонација, тако да ми је она можда и живот спасила“.

Био је 15 минута до поноћи. Овај новинар, уморан после вишемесечног извештавања са терена о драматичним догађајима на Косову и Метохији коначно се домогао свог кревета у главном граду Србије. Одмора није било, поред Кинеске амбасаде, у буктињу се претворио и оближњи Хотел Југославија.

Алијанса није гађала Београд, Србију, тадашњу Југославију, са три пројектила гађала је територију друге државе, Народне Републике Кине. Државе која се противила бомбардовању које је почело без сагласности УН. Нарушен је, нападнут суверенитет Кине. На њен захтев већ следећег јутра сазвана је ванредна седница Савета безбедности.

„То је злочин, па је злочин, а злочине смо видели свуда, поготово овај. После су потурали приче да им је неко подвалио, ту је зграда "Југоимпорта", да су хтели њу да гађају, да им је неко дао лажне координате. Немогуће је када имаш ГПС и савршене координате да промашиш за сто или двеста метара. Гледао сам у Приштини бомбардовање зграде МУП-а. У једну канцеларију су са две стране ушле ракете. Тачно су циљано гађали“, каже Лукач.

ЦИА се правдала да је имала старе мапе, па је одабрала за циљ зграду са погрешном адресом, пропустивши да евидентира да се дипломатско представништво преселило. Лукач иза себе није имао само рат на Косову, извештавао је и из рата у Хрватској, у егзодусу са народом Крајине дошао у Београд. Праћење оваквих догађаја претворило се у његову специјалност.

„Тачно су знали шта гађају. Имамо снимак где се види како раде те ракете. Оне имају сателитску слику објекта, наводе се тачно на објекат. Ракете су погађале тенк или радарску посаду, у милиметар“.

НАТО бомбардовање амбасаде данима је било светска вест. После великих протеста против политике Америке широм Кине, „Њујорк тајмс” је цитирао тадашњег министра одбране Вилијема Коена који је "признао да је дошло до грешке".

Лондонски „Обзервер” није имао дилему, истакао је да је НАТО са очигледном намером бомбардовао кинеску амбасаду у Београду.

„Током једног од боравака у Кини причао сам са људима који знају, јавност не зна, да су Кинези када је почело бомбардовање напали Америчку амбасаду у Пекингу. Ово је била освета“, тврди овај новинар.

Иако пре 25 година растућа светска сила, Кина је била немоћна. Новинаре који су погинули није могла да врати. Лукач каже да му је након три рата из којих је извештавао о НАТО бомбама које косе све пред собом тај осећај добро познат.

Додаје да Срби пред том силом ипак нису посустајали:

„То нас стално прати. То је тако, али опет, подржавам нашу војну неутралност, да не уђемо у НАТО. Баш због злочина које су нам направили. НАТО је таква сила, наши пилоти који су страдали 24. марта, нису имали теоретске шансе. Али постоје и други примери, авион који је оборен код Босанског Петровца, код Бравског. Постоје људи који су радили свој посао, без обзира на опасности које су вребале. Лично познајем човека који је срушио француски Мираж на Палама 31. јула 1995.“.

Иако је од бомбардовања Кинеске амбасаде прошло четврт века, наш саговорник каже да му је још у глави јасна слика зграде која гори. Размишља о томе која је сећања можда несвесно потиснуо, јер видео је сва зла НАТО операција. Како се живот претвара у пепео. У бели прах.

„Фасцинантна је та прашина. Када је бомбардован РТС, био сам тамо у року од пар минута, вратио сам се у редакцију потпуно бео. Потпуно, бела коса, јер је то цемент, песак. Кад се то подигне, прашина је невиђена. Тако је било и испред Амбасаде. Ноздрве пуне дима, прашине, уста су пуна прашине, пуна тог експлозива. Од детонације ти уђе тај мирис, смрад. То увек осећам, и у носу и у устима“.

РТС је бомбардован 13 дана пре Кинеске амбасаде, погинуло је 16 колега Давора Лукача. Нико није ни слутио да би телевизија могла да буде мета НАТО бомбардера. Нико није слутио да би НАТО могао да поново прегази међународно право и разруши дипломатско представништво земље која је била, али и остала уз Србе.

Колеге из Кине биле су на најбезбеднијем месту, у својој амбасади, у својој држави. На месту где су погинули Син Синг (31) и Ђи Ђинг (28), дописници листа „Гуанг Минг Жибао” и новинарка агенције „Синхуа“ Шао Јунхуан (48) данас је Кинески културни центар. Место сусрета и пријатељства Србије и Кине.