Мало је космичких феномена који заокупљају људску машту као што су то црне рупе. Ови небески ентитети рођени из катастрофалног колапса масивних звезда дуго су били обавијени велом мистерије, а њихово постојање обележено је недокучивом копреном познатом као хоризонт догађаја. Вековима су се и научници и ентузијасти борили с мучним питањем – шта се налази иза те тачке без повратка?
Астрофизичар Џереми Шнитман, чији рад у НАСА центру за свемирске летове „Годард“ задире у најдубље деловесвемира, пружа јединствену перспективу на ову дугогодишњу научну слагалицу.
„Људи се често питају о томе, а симулација ових тешко замисливих процеса помаже ми да повежем математику релативности са последицама у стварном свету у стварном универзуму“, објашњава Шнитман.
Ослањајући се на најновија достигнућа у компјутерском моделовању, Шнитман је кренуо на виртуелно путовање у срце таме, стварајући замршене симулације које нуде увид у космички понор црне рупе. Његове симулације представљају два различита сценарија: један у којем хипотетичка камера за длаку измиче гравитационом каналу хоризонта догађаја црне рупе, и други у којем се усуђује да пређе овај праг.
Сама суштина црне рупе пркоси конвенционалном разумевању. Ови космички левијатани, својом огромном гравитационом силом, искривљују структуру простора-времена, чинећи традиционалне представе о физици застарелим. Шнитман разрађује особености ових загонетних предмета.
„Ако имате избора, желите да упаднете у супермасивну црну рупу“, каже он.
Она разјашњава контрастно понашање звездане масе и супермасивних црних рупа, наглашавајући застрашујуће силе плиме и осеке које вребају унутар њихових гравитационих домена.
Недавна технолошка открића пружила су увид без преседана у хаотично окружење ових космичких гиганата. Директне студије супермасивних црних рупа као што су М87* и Стрелац А* пружиле су непроцењив увид у замршену интеракцију материје и енергије у њиховој близини. Шнитман, у сарадњи са научником за податке Брајаном Пауелом, користи ове налазе да подстакне своје амбициозне симулације, користећи рачунарску снагу НАСА суперкомпјутера Дискавер.
Симулирана одисеја се одвија са очаравајућом јасноћом док се виртуелна камера приближава црној рупи, откривајући замршени плес материје унутар њеног акреционог диска и заслепљујући сјај њеног фотонског прстена. Само простор-време се искривљује и увија док камера зумира, што кулминира запањујућим понирањем изван хоризонта догађаја.
Шнитманове симулације нуде примамљив увид у надреално царство црних рупа. Ови дигитални излети у непознато служе као сведочанство незајажљиве радозналости човечанства за истраживањем и знањем, позивајући нас да истражимо најудаљеније крајеве космоса, пренео је „Сајенс алерт“.