У овом дуго теоретизованом древном међупланетарном судару - за који научници верују да се догодио пре неких 4,5 милијарди година - планета величине Марса звана Теја ударила је у Земљу и распала се на многе фрагменте ужарене лаве.
И док се неки остаци Теје могу наћи закопани испод афричких и пацифичких тектонских плоча у облику густe, акумулиране масе, научници до сада нису знали где су завршили други делови уништене планете.
Али сада, захваљујући подацима НАСА свемирске летелице ГРАИЛ (Gravity Recovery and Interior Laboratory), велика налазишта гвожђа и руде титанијума су пронађена дубоко испод површине Месеца, што сугерише да су преостали остаци Теје заправо формирали Земљин Месец, пише „Дејли мејл“.
Планетарни геофизичар, Едријен Бруке из Немачког свемирског центра у Берлину, описао је налазе ГРАИЛ-а као апсолутно фасцинантне.
„Наш Месец се буквално окренуо наопачке“
Нови рад његовог тима, објављен у априлу у часопису „Нејчер геосајенс“, фокусирао се на 'гравитационе аномалије' дубоко испод површине Месеца: густе, тешке џепове материје идентификоване сензорима свемирске летелице ГРАИЛ.
„Анализа ових варијација у Месечевом гравитационом пољу омогућила нам је да завиримо испод Месечеве површине и видимо шта се налази испод“, рекао је Бруке.
Испод Месечеве коре, у области између коре и језгра познатом као омотач, свемирска летелица ГРАИЛ открила је две густе области које одговарају наслагама 'илменита' - титанског гвожђа - које би сигурно морале постојати ако је теорија удара Теје исправна.
Након вероватног Тејиног судара са Земљом и након што су делови ове изгубљене планете остали закопани дубоко испод Земљине коре, растопљена лава тешког титанијума и гвожђа на површини Месеца почела је да тоне дубље у његово језгро, гурајући лакше стене према горе.
„Наш Месец се буквално окренуо наопачке“, рекао је коаутор студије Џеф Ендрјуз-Хана, геофизичар у Лунарној и планетарној лабораторији Универзитета Аризоне.
Компјутерски модели њиховог колеге Нан Џанга са Универзитета у Пекингу понудили су оригинални оквир за њихову теорију да дубоко унутар Месеца мора да постоји материјал богат титанијумом ако је Месец заиста настао распадом бивше планете Теје.
„Када смо видели те моделе, упалила се сијалица“, реко је Ендруз-Хана.
„Видимо потпуно исти образац када посматрамо суптилне варијације у гравитационом пољу Месеца које откривају наслаге густог материјала испод коре.“
Докази о постанку Месеца
На Земљи постоје докази да је међупланетарни судар између Теје и Земље створио наш Месец. Ово су две подеднако густе и необичне области непосредно испод плашта наше планете, познате као ЛЛВП, односно „велике територије нискебрзине“.
Један ЛЛВП лежи испод афричке тектонске плоче, а други испод пацифичке тектонске плоче, мерено сеизмичком опремом сличном оној која се користи за откривање земљотреса.
Њихово постојање установљено је када су геолози открили да се сеизмички таласи драматично успоравају на дубини од 2.900 километара у два региона, који се разликују од других делова Земље.
Научници верују да је материјал у овим ЛЛВП-овима између два и 3,5 одсто гушћи од околног Земљиног омотача.
Прошле године, истраживачи предвођени Калифорнијским институтом за технологију дошли су на идеју да су се ови ЛЛВП-и могли формирати од мале количине материјала из некадашње Теје која је пала у доњи омотач древне Земље.
Да би то потврдили, замолили су професора Хонгпинга Денга из Шангајске астрономске опсерваторије да истражи ову идеју користећи своје пионирске методе у рачунарској динамици флуида.
Након што је спровео низ симулација, професор Денг је открио да би након удара који је формирао Месец, значајна количина материјала са Теје (око два процента Земљине масе)ушла у доњи омотач древне планете Земље.
Погледајте и: