Ово за Спутњик каже др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду коментаришући најаву кинеског председника Си Ђинпинга током посете Београду, да ће се Србија придружити заједници која види другачију будућност човечанства.
Он пре свега објашњава да је Заједница судбине човечанства, коју у Европи још називају и Заједницом са заједничком будућношћу човечанства, визија коју је Си Ђинпинг представио 2013. након доласка на чело Народне Републике Кине.
Кинески поглед без хегемона
Основа његове дипломатије у тренутку почетка транзиције ка мултиполарности, то је и остала, а сада се и реализује:
„Његов поглед, кинески поглед, значи да се Кина противи хегемонистичком погледу на свет, постојању хегемона. Не помиње се директно, али зна се на кога се то пре свега односи, на САД. Такав свет је неприкладан, лош за даљи развој човечанства. Та мисао, заједничка будућност човечанства, критикује хладноратовско размишљање, стварање и ширење алијанси, блоковску поделу, све што доводи до тензија, регионалних и глобалних“.
Митић додаје да Кина овим концептом жели да укаже да је неопходан повратак повељи Уједињених нација, међународном поретку који је заснован на праву. Да свету није потребан поредак заснован на западним правилима, како то тврде Бајден, Блинкен, Борељ, Вондерлајнова. Не на интерпретацији, већ на ономе што је написано, ономе што је заиста међународно право.
Митић каже да је и иницијатива Појас и пут, чији смо чланови, практично део сарадње нове Заједнице. Подсећа да су 154 од 193 државе чланице УН ушле у неки облик сарадње са Кином кроз ту иницијативу.
Да је Кина један од стубова изградње новог поретка потврђују и нове глобалне иницијативе које је предложила у последње три године. Глобална развојна иницијатива, безбедносна иницијатива, глобална цивилизацијска иницијатива, све оне на неки начин допуњују иницијативу Појас и пут, али и дограђују Заједницу судбине човечанства.
„Њихов предлог је да је неопходно да се свет развија што је могуће равномерније и да свака држава, свака цивилизација, има право на сопствени развој, без наметања неких модела развоја и наметања функционисања структуре државе, начина на који они виде демократију, а кинеска демократија свакако је другачија од либерално-демократске која је заступљена на западу“.
Споразум са више држава
Споразуме о изградњи нове будућности Кина је постигла са више земаља АСЕАН-а, зоне у којој се налази, то су Тајланд, Малезија, Индонезија и Камбоџа. Ту су и Пакистан и Монголија, али и државе ван региона, Јужна Африка, Куба, у децембру се придружио и Вијетнам.
Кина гради нову заједницу и са арапским земљама учесницама кинеско-арапског самита у Ријаду 2022. године.
„Важно је да Србија прва у Европи има такав ниво сарадње. Он је заправо надоградња онога што је почело 2009. Споразумом о стратешкој сарадњи, а настављено 2016. када је договорена свеобухватна стратешка сарадња. Сада имамо највиши ниво, претходни има и неколико других европских држава, али сарадњу у Заједници судбине човечанстава у Европи нема нико“, истиче Митић.
Он подсећа да су, што се тиче политичке сарадње, српско – кинески односи засновани на четири угаона камена. Први је обострана подршка територијалном интегритету, поштовање војне неутралности и поштовање одлуке Србије да има политичку независност која се види у одбијању да уведе рестриктивне мере Руској Федерацији и Кини. Други је економска сарадња која је значајно узнапредовала од потписивања Свеобухватног споразума о стратешкој сарадњи, а сада кулминира Споразумом о слободној трговини.
„Трећи је заједничка култура сећања везана за ратни злочин НАТО, односно бомбардовање Кинеске амбасаде и убиство троје њихових новинара током агресије. Четврти је сличност у погледу на оно што је будућност света у смислу мултиполарности, кретања света у правцу који би требало да га врати ономе што је међународни поредак заснован на праву, поштовању УН“.
Шта ће рећи Запад
Митић каже да, иако нова заједница у коју Србија улази није уперена против било кога, ни против Европске уније, чак ни против ЕУ интеграција, против било кога у региону, ипак можемо очекивати реакције Запада.
„Знамо каква малициозност постоји код многих који третирају било какву српску сарадњу са источним партнерима, јасно је да ће многи сматрати да је то нешто што уноси нови раздор, што покушава да ојача кинески политички и економски, сваки други утицај преко Србије на Балкану.
Самим тим у Европи ће га сврстати у категорију малигних утицаја, попут оног који помињу кад је у питању Руска Федерација. Сигурно је да ће ово бити елемент за додатни притисак“, истиче наш саговорник.
Он ипак додаје да се ништа битније неће променити, Србија је већ под великим притиском, пре свега због немогућих услова који јој се постављају око Косова и Метохије, веза са Русијом, Републике Српске, па и због унутрашњих питања.
Дакле, Србија тешко да може нешто изгубити, а добија оно за шта се определила, потврђује, веома важним кораком, континуитет своје спољне политике.
„Ово је веома важан корак напред у смислу показивања свету да Србија види будућност у мултиполарном поретку. Да ће подржати оно што су неки од основних принципа за које се залаже ова иницијатива, а то је противљење блоковским поделама, а самим тим и ширење алијанси. Управо је ширење НАТО-а довело до сукоба на Балкану, али и у Украјини. Србија жели на курс који је важан за безбедност Европе и света“, закључује Митић.
Председник Србије Александар Вучић и Председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг и потписали су у Београду Заједничку изјаву две земље о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери.