На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто).
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу, као и претходних месеци, определили су пре свега средњорочна пројекција инфлације и очекивано кретање кључних фактора инфлације, а пре свега, иако опадајући, и даље повишени глобални инфлаторни притисци и знатна неизвесност у погледу кретања светских цена енергената и других примарних производа.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су се ефекти претходног заоштравања монетарне политике у великој мери пренели на цену и обим задуживања приватног сектора, као и да су се финансијски услови стабилизовали након што је референтна каматна стопа последњи пут повећана у јулу прошле године.
Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација, иако још увек повишена, наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више избалансирани, саопштила је НБС.
Већина централних банака са све већом извесношћу предвиђа да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, захваљујући пре свега претходном заоштравању монетарних услова, које је по свему судећи завршено.
И поред повишене базне инфлације у условима затегнутих услова на тржишту рада, преовлађују очекивања да ће Европска централна банка у јуну започети смањење својих каматних стопа, што би требало да се одрази на постепено смањење цене евроиндексираног задуживања код нас, док ће Систем федералних резерви то највероватније одложити још неко време.
Опрезност монетарне политике Народне банке Србије посебно налажу светске цене примарних производа, првенствено цене нафте, због волатилног кретања под утицајем изражених геополитичких тензија, наставка ограничавања понуде земаља ОПЕЦ-а, као и низа других фактора.
Извршни одбор је истакао да међугодишња инфлација у Србији наставља да успорава, чак и брже него што је Народна банка Србије пројектовала и у марту је износила пет одсто.
Базна инфлација је такође наставила да успорава, под утицајем претходног заоштравања монетарних услова, и у марту се изједначила с укупном инфлацијом.
Успоравању инфлације доприноси смањен раст цена хране и даље снижавање инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред, при чему се од почетка ове године и краткорочна очекивања финансијског сектора налазе у границама циља Народне банке Србије.
У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из средњорочне пројекције инфлације из фебруара.
Расположиви подаци о кретањима у реалном сектору указују да су остварења у првом тромесечју ове године била повољнија од очекивања и да рестриктивни монетарни услови нису имали веће негативне ефекте на привредну активност.
Према првој процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа убрзао је на 4,6 одсто међугодишње, вођен растом активности у трговини, индустрији и грађевинарству, уз позитиван допринос и осталих услужних сектора.
Позитивним кретањима у реалном сектору доприноси и наставак раста запослености и зарада, уз смањење незапослености, при чему расту реалних доходака доприноси и смањење инфлације.
Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси у зависности од брзине успоравања инфлације.
Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио мајски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 14. маја, када ће бити додатно образложене и донете одлуке монетарне политике.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 13. јуна 2024. године.