„ЕУ је постигла договор по питању безбедносних обавеза према Украјини. Нацрт се тренутно разматра у Кијеву“, наведено је у чланку.
Према документу, гаранције безбедности се тичу политичке, војне и економске помоћи Украјини док та земља не уђе у НАТО и ЕУ.
„Велт“, такође, наводи да Брисел жели да изађе са тим гаранцијама најкасније почетком јула.
У случају нових напада на Украјину Кијеву се предлажу консултације у року од 24 сата од инцидента.
„Директно учешће војника ЕУ на украјинској страни у борбама против Русије је искључено“, истиче немачки дневник.
Подсетимо, Кијев је потписао споразуме о безбедности са више држава, укључујући Велику Британију, Канаду, Данску и друге. Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова истакла је да о ‘гаранцијама’ у тим документима нема говора и да оне у суштини не мењају ништа.
Како је објаснила Захарова, у њима се само констатује шта се одавно дешава у пракси – велика војно-техничка и финансијска помоћ Кијеву.
Као пример је навела да у оквиру таквог споразума Берлин намерава да Кијеву до краја 2024. године издвоји седам милијарди евра војне помоћи и шест милијарди евра последње године, Париз планира да Украјини да три милијарди евра ове године. Додала је да Лондон планира да на украјинску војску потроши око 2,5 милијарди фунти, а Отава више од две милијарде долара.
Према њеним речима, представници западних земаља који потписују такве документе са Украјином, говоре о њима као о празним и необавезујућим.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је раније да не искључује могућност да, на захтев Кијева, пошаље трупе у Украјину, уколико Русија пробије линију фронта.
Према његовим речима, „многе земље ЕУ“ су се сложиле са мишљењем Париза о овом питању.
Консултант Стејт департмента САД Едвард Љутвак је у чланку за портал „Унхерд“ рекао да се Британија, Француска и земље Северне Европе већ тајно припремају за слање војске у Украјину.
Став Кремља је да је реторика западних земаља у вези са могућношћу слања војника у Украјину опасна.
Погледајте и: