Овако саговорници Спутњика, дипломата и бивши амбасадор Ристо Никовски и председник Демократске партије Срба у Северној Македонији Иван Стоилковић коментаришу за Спутњик заклетву Сиљановске на коју је прва реаговала Грчка.
Министарство спољних послова те земље оценило је да је изговарајући само реч „Македонија“, дошло до флагрантног кршења Преспанског споразума од којег зависе и билатерални односи Атине и Скопља.
Уследила је реакција Европске уније која је изразила жаљење због чињенице да нова председница Северне Македоније није употребила Уставни назив земље током полагања заклетве.
Дан касније реаговала је и Бугарска, председник Румен Радев је поручио да та земља не прихвата изјаве и понашања која су у супротности са Споразумом о пријатељству, добросуседству и сарадњи из 2017, као и другим међународним споразумима које је Северна Македонија потписала.
Први озбиљан корак председнице
Управо је Бугарска, односно уписивање бугарске националне мањине у Устав, била последња жаба коју је Северна Македонија требало да прогута на путу ка Европској унији. Партија ВМРО-ДПМН, која је тријумфовала на изборима, апсолутно је против тога.
„Председница је на првом кораку поручлила шта мисли. Њено иступање за нас није новина, тако је говорила и у изборној кампањи. Изненађује то што је први дан то урадила. Не тумачим ово као поруку Грчкој, нити као поруку ЕУ, већ искључиво као поруку Бугарској да Мекедонија неће одступити од својих позиција и да ће морати да се тражи нови преговарачки оквир. То значи да стари оквир који уцењује Македонију да избрише своју национални идентитет, не пролази“, каже Стоилковић.
Никовски констатује да је Македонија доведена у готово безизлазну ситуацију, те да зато нова влада мора да предузме радиклане кораке да би земљу извукла из тунела у који су је довели претходни властодршћи који су слепо пратили налоге Запада.
„По мом дубоком убеђењу, прво треба да се одбаци тзв. Други протокол са Бугарском који је капитулантски на једам савршен начин, а који је ушао у преговарачки оквир у Европској унији. Тај запсиник који је направљен између македонске и бугарске владе, који је нама наметнут силом и на недемократски, нецивилизовани начин, показује да Македонија мора да се бори. Да брани своје интересе, а то значи да почиње са променама“, каже Никовски.
Он додај да би евентуално отказивање поменутог Другог протокола аутоматски значило поништење преговарачког оквира, преко којег Македонија, каже, никад неће прећи и постати чланица Уније.
„Истовремено, отпада и улитматум да мењамо Устав. А промена Устава има смо једна циљ, да се у њега убаци бугарски тројански коњ, који треба изнутра да руши „македонизам“ и македонски народ“, објашњава Никовски.
Дипломатска представа
Стоилковић примећује да је амбасадорка Грчке напустила инаугурацију, али све је, каже дипломатска представа, Македонија је Преспанским уговором на неки начин повезана са Уједињеним нацијама. Да дође до било какве промене на том плану, биће то веома тежак и дугачак пут.
Ипак, он верује да Македонија у вези поменутог договора са Бугарском неће попустити:
„То је евидентно, јер то је прича о самоукидању једног народа. Македонци то неће прихватити, ту нема назад. Мислим да је почетак мандата на неки начин најавио почетак борбе да се избегне брисање македонског идентитета и на неки начин саме структуре македонске државе, тако да, ово није ништа неочекивано. Она је добила подршку грађана, будућа власт у којој ћемо и ми Срби учествовати, добила је подршку на крилима тога да се бугарски, претопљен у француски предлог ЕУ неће прихватити ни по коју цену, то за нас не важи ништа“.
Без речи – Северна
Никовски додаје да се нова власт обавезала да ће учинити све да исправи грешке које су направили њени, како каже, капитулантски претходници који су све наметнуто прихватили.
„Сигуран сам да следе одређене промене у међународним уговорима које је претходна македонска влада потписала. То мора да се на одређени начин редефинише. Нешто ће се и отказивати, али видећемо, постоји процедура која мора да се следи“, каже Никовски и подсећа да нико од главних актера нове власти, односно лидера ВМРО - ДПМНЕ не користи реч „Северна“.
„Сигуран сам да ће председница и на међународном плану свуда наступати у име Репулике Македоније. То што у уставу стоји „Северна“, то ниште не негира“, каже Никовски.
Какве ће бити последице негирања уставног имена државе, али и нове политике, наши саговорници не коментаришу детаљно. Кажу да Северна Македонија новом борбом нема шта да изгуби, приморана је да живи од политике и за политику, јер функционише у оквиру мноштва уговора и договора. То оптерећује и унутрашњу политику и блокира државу да може да се бави стварним проблемима грађана.
Ни реч о европским интеграцијама
Спор Грчке и Републике Македоније око коришћења имена Македонија почео је проглашењем независности Социјалистичке Републике Македоније 1991. године од Југославије под именом Република Македонија. Решен је Преспанским споразумом тако што је држава променила име у Република Северна Македонија.
Интересанто је да у свом излагању на свечаности Гордана Сиљановска Давкова није није говорила ни о питањима везаним за процес европских интеграција, већ је само рекла да ће радити на "европеизацији земље заједно са осталим балканским земљама".
Силијановска Дакова аутор је преко 200 научних радова из области уставног права међу водећим је стручњацима у региону у овој области.
Преспански споразум сматра нелегаланим и нелегитимним актом. Од 2019. године када је истакнута као будући председнички кандидат залаже се за други референдум и ''враћање старог имена земљи''.
Погледајте и: