Сарадња која улази у нову еру: Историјат односа Русије и Кине

Руски председник Владимир Путин путује у посету Кини, а колики значај придаје сарадњи са том државом показује и чињеница да је то прва земља у коју путује само недељу дана након инаугурације.

Народна Република Кина и Совјетски Савез успоставили су дипломатске односе 2. октобра 1949. године. СССР је био прва држава која је објавила признање Кине.

Након распада СССР-а, влада Кине је 24. децембра 1991. признала Русију као правну наследницу међународних права и обавеза бившег Совјетског Савеза.

Правну и практичну основу садашњих руско-кинеских односа поставио је Споразум о добросуседству, пријатељству и сарадњи између Руске Федерације и Народне Републике Кине од 16. јула 2001. године.

Савремене руско-кинеске односе стране званично дефинишу као „односе свеобухватног партнерства и стратешке сарадње који улазе у нову еру“.

Руски председник Владимир Путин посетио је Кину више од 20 пута где је учествовао и на међународним догађајима. Посећивао је Кину чешће него било који други светски лидер.

Кинески председник Си Ђинпинг посетио је Русију девет пута, више него било коју другу земљу.

Владимир Путин је 10. марта 2023. године послао телеграм-честитку Си Ђинпингу поводом његовог поновног избора за председника Народне Републике Кине.

Кинески председник Си Ђинпинг боравио је 20-22. марта 2023. године у државној посети Русији. Била је то прва међународна посета кинеског лидера откако је поново изабран за трећи мандат.

У оквиру државне посете Си Ђинпинга Русији потписан је пакет докумената, као и Заједничка изјава о продубљивању односа свеобухватног партнерства и стратешке сарадње која улази у нову еру и Заједничка изјава о плану развоја кључних области руско-кинеске економске сарадње до 2030. године.

Руски председник Владимир Путин је 17-18. октобра 2023. године боравио у радној посети Кини где се са састао са кинеским лидером, а такође се обратио на свечаном отварању трећег Међународног форума „Један појас, један пут“.

Од 1996. године постоје механизми за редовне (годишње) састанке шефова влада Русије и Кине, одржава се активан контакт на нивоу министара спољних послова, а делује и међупарламентарна комисија за сарадњу између Савет Федерације и Државне Думе са Националним народним конгресом Кине.

Русија и Кина продуктивно сарађују на различитим мултилатералним платформама, укључујући УН и Савет безбедности, Г20, ШОС, БРИКС, Азијско-пацифичку економску сарадњу и друге формате.

Приступи Русије и Кине основним питањима савременог светског поретка и кључним међународним проблемима се поклапају или су блиски. На основу тога се одржава блиска сарадња у међународним пословима.

Став Русије по питању Тајвана је представљен у руско-кинеском Споразуму о добросуседству, пријатељству и сарадњи од 16. јула 2001. године и састоји се у томе да постоји само једна Кина, чији је Тајван неотуђиви део.

Кина је од самог почетка украјинског сукоба заузела уравнотежен став и залагала се за брзо постизање мирног решења. Истовремено, званични представници Кине више пута су јавно говорили да разумеју праве узроке сукоба, указујући на деструктивну улогу САД и њених сателита у распиривању тог сукоба и позивали да се води рачуна о безбедносним интересима свих укључених страна.

Најважнија компонента билатералних односа је трговинско-економска сарадња Русије и Кине. Кина је највећи трговински партнер Руске Федерације од 2010. године.

Лидери Русије и Кине поставили су циљ да се удвостручи трговински промет између две земље –са 100 милијарди долара годишње на 200 милијарди долара до 2024. године. Тај циљ су успели да надмаше. На крају 2023. године трговински промет између Кине и Русије достигао је 227,8 милијарди долара. Према кинеским проценама, износио је 240,1 милијарду долара.

Према подацима кинеске Управе царина, трговински промет између Кине и Русије у периоду јануар-март 2024. године порастао је за 5,2% у односу на исти период 2023. године и износио је 56,68 милијарди долара.

Кина у протеклих 13 година заузима позицију главног пословног партнера Руске Федерације, а Русија се 2023. године попела на четврто место на листи комерцијалних партнера Кине.

Основу руског извоза чине минерални производи, дрво и производи од целулозе и папира, метали и производи од њих, прехрамбени производи, пољопривредне сировине и остало. У структури руског увоза највећи део набавке отпада на машине, опрему и возила, производе хемијске индустрије, текстил и обућу, метале и производе од њих и остало.

Тренутно се више од 90% билатералних плаћања реализује у националним валутама.

Кина је један од највећих инвеститора у руску економију. Укупан износ најављених инвестиција премашује 165 милијарди долара.

Русија је један од највећих извозника горива на кинеско тржиште. Прве испоруке гаса Кини гасоводом – преко гасовода „Снага Сибира“ – почеле су крајем 2019. Стране очекују да ће до 2025. достићи пројектовани годишњи капацитет од 38 милијарди кубних метара.

Почетком фебруара 2022. „Гаспром“ је потписао други дугорочни уговор са Кинеском националном нафтном корпорацијом (ЦНПЦ) за извоз далекоисточном рутом. Укупан обим испорука повећаваће се на 48 милијарди кубних метара годишње. Узимајући у обзир гасовод „Снага Сибира – 2“ и његов наставак кроз Монголију – гасовод „Сојуз Восток“ – извоз гаса у Кину може се повећати за још 50 милијарди кубних метара годишње. „Гаспром“ и ЦНПЦ потписали су споразуме о плаћања за испоруку гаса Кини у националним валутама земаља – рубљама и јуанима.

Русија је лидер међу добављачима нафте у Кину. Крајем 2023. Русија је повећала испоруке нафте Кини за 24 одсто – на 107,24 милиона тона. Кина је 2022. од Русије купила 86,24 милиона тона нафте за 58,584 милијарде долара.

Сарадња Кине и Русије на развоју Далеког истока пролази кроз период брзог раста. Кина чини 80% укупних страних инвестиција на Далеком истоку.

Обим улагања кинеских компанија у велике пројекте на Далеком истоку износи 1,2 билиона рубаља.

Кинеске компаније активно учествују у раду слободне луке Владивосток и развојних подручја на Далеком истоку.

Москва и Пекинг сарађују и у области нуклеарне индустрије. У Кини су, уз учешће Русије, изграђена четири енергетска блока нуклеарне електране ​​Тјенван и демонстрациони нуклеарни реактор на брзим неутронима ЦЕФР. Земље такође раде на пројекту за енергетски блок са реактором на брзим неутронима ЦФР-600. У јуну 2019. године, „Росатом“ и Кинеска државна корпорација за нуклеарну индустрију потписала је уговор о изградњи трећег и четвртог блока нуклеарне електране у провинцији Љаонинг. У Кини је 19. маја 2021. почела изградња нових нуклеарних блокова у две нуклеарне електране.

Пуштање у рад нових блокова нуклеарне електране Тјенван планирано је за 2026-2027. годину.

Од посебног значаја у читавом комплексу билатералних односа је блиска сарадња Русије и Кине у војној сфери. Редовно се изводе заједничке командне, поморске, ваздухопловне и антитерористичке вежбе. Важна компонента су заједничке ваздушне и поморске патроле у ​​Азијско-пацифичком региону и Индијском океану. Сарадња две земље у војној и војно-техничкој сфери није усмерена против трећих земаља и одвија се искључиво у складу са нормама и принципима међународног права.

Руско-кинеске везе у области образовне, научне и културне сарадње се активно развијају.

Предводник билатералне сарадње у области образовања је Заједнички универзитет, основан у Шенжену на бази Московског државног универзитета „Ломоносов“ и Пекиншког политехничког института. У њему студира преко 2.500 студената. У њему је отворен је комплекс научних центара и лабораторија, укључујући и оне за изучавање руског језика.

Организоване су и националне године Русије и Кине. Затим, Године руског и кинеског језика, Године омладинских размена, Године туризма итд.

Одлуком руског председника Владимира Путина и председника Кине Си Ђинпинга, 2024-2025. године проглашене су годинама културе Русије и Кине.

У оквиру њих планирано је више од 230 догађаја у свим областима културе који ће бити одржани у 51 граду Кине и 38 градова Русије. Планирано је да током посете Пекингу Путин учествује на церемонији отварања Година културе.

Сарадња се остварује и у области туризма. У 2019. години Русију је посетило 1,8 милиона кинеских држављана. Кину је посетило 2,3 милиона Руса.

Међутим, пандемија корона вируса нанела је озбиљну штету туристичком сектору.

Укупна размена туриста између Русије и Кине на крају 2023. године износила је око 1,2 милиона људи. Више од 730 хиљада Руса посетило је Кину.