Као тенисер који никада раније није играо меч против играча из Топ 20 и као тенисер који никада раније ни стигао даље од другог кола мастерса, Хамад Међедовић изашао је на мегдан Данилу Медведеву.
Не погнуте главе, не као аутсајдер, јер је и сам руски ас био свестан да има посла са незгодним противником чије 121. место на свету не значи апсолутно ништа јер је његов квалитет далеко бољи од ренкинга.
Како би један 20-годишњак који није у Топ 100 играо против четвртог тенисера света и још увек шампиона тог турнира? Већина би се прилагођавала том противнику, али не и Хамад.
Талентовани српски тенисер одлучио је да буде офанзиван од самог почетка и да се одустаје од своје игре. Врло добро је знао да је са друге стране мреже руски зид, али је исто тако знао да је његовом страшном форхенду тешко одолети.
Зато га се држао и у тренуцима када није ишло. На крају је Међедовић имао чак 38 винера, док је Рус остао на 18. Разлика се огледала у неизнуђеним грешкама, Хамад је направио 44, Данил 20 мање, али управо то је главни показатељ колико је српски тенисер играо храбро и колико није желео да се препусти противнику већ је желео да га натера да он игра његову игру.
Српски тенисер четвртог тенисера света довео је у позицију да готово у сваком поену покушава да му шаље лоптице на бекхенд како му не би допустио да га нападне својим најјачим оружјем, али у тим тренуцима млади и разиграни Хамад успевао је чак да пронађе и бекхенд винере и тако остави без текста Медведева.
Све је могло да се заврши потпуно другачије да је исход деветог гема у трећем сету био другачији када је Хамад на Данилов сервис повео 30:0, али ово ни не треба да буде прича о томе шта би било кад би било јер је овај пораз велика школа за српског тенисера.
Тениски свет остао је одушевљен његовим раскошним талентом, игра је дефинитивно ту, а оно што остаје јесу ментална снага и искуство. На једном ће радити и нема сумње да ће бити све бољи док ће друго доћи временом.