Ђоковић је Кирјосу, који је раније умео жестоко да га критикује, испричао и занимљиву анегдоту о томе како се као четворогодишњи дечак заљубио у тенис.
На Копаонику је присуствовао изхградњи тениских терена, а као дечак је помагао мајсторима и доносио им воду и пиву, а они су га заузврат позвали да им „помаже“.
„Тако је почела љубавна веза мене и тениса. Повезаност са својим коренима је веома важна и сматрам да је врло битно одржавати блиску везу са родитељима и са онима који су се жртвовали да ти омогуће да живиш свој сан. Деведесетих је репутација Србије у свету била ужасна – ембарго, санкције… Од 1992. до 1996. ниједан спортиста из Србије није смео да напушта земљу и такмичи се у међународним такмичењима. Али, у тренуцима кризе се проналази права снага. Увек подсећам себе на то одакле долазим. Због тога остајем скроман, али и знам да ценим све што сам стекао. Данас сам после 20 година тениса изузетно поносан на све што сам постигао, али и сад не узимам неке ствари здраво за готово. Подсећам себе на то одакле сам дошао, а људи у мом окружењу ме држе ‘под контролом’ да не полетим превише“, каже Ђоковић.
Баш као и Кирјос, Ђоковић није често био у милости светских медија. Како је Новак носио то бреме током година?
„Човече, не знам. То зависи. Људи мисле да мени прија кад ме не воле и када се суочавам са проблемима на терену и ван њега, да ме то мотивише. Понекад је тако, али то је све што имам у датом тренутку и морам да нађем решење, а да будем оно што сам. Знам да ме неће сви волети, да људи имају своје фаворите или просто навијају за аутсајдере. Већ дуго играм у сјајним атмосферама, али на крају морате да схватите тренутак и да схватите оно што осећате. Биће дани када ће вам све ометати пажњу, али и дани када вас није брига шта други говоре, када тачно знате шта треба да радите. Научио сам неке лекције на тежи начин. Одговарао сам на сваки чланак који прочитам или сваку изјаву о себи. То вас неће довести далеко, само ће вас изнервирати, а ја не желим тако да живим. Некад морате да се ‘продрмате’ да бисте били бољи, али углавном желим да уживам у тенису“, објашњава најбољи тенисер света.
Новак је на првом месту АТП листе засад провео нестварних 425 недеља. Како постићи константност?
„Тешко је. И мени и било коме другом. Дође јутро када се осећам празно, без мотива, желим да будем са супругом и децом, да живим тзв. ‘нормални’ живот. То онда морам да превазиђем, а то можете само ако сте сигурни у себе и чисти пред собом. Да знате шта засита желите. Ако то не можете сами, онда питајте за помоћ некога у вашем окружењу. У пристојном разговору им реците да се мучите да пронађете приоритете. То је основно питање на које морате да одговорите. А одговор није исти, то се мења, што је у реду. Сви смо људи, имамо успоне и падове“, закључио је Ђоковић.