Све то стриктно гледајући успехе у спортовима којима се њих двојица такмиче на највишем нивоу. Не (само) репрезентативне успехе, јер би ту Јокић имао много већу конкуренцију у виду кошаркаша који су донели далеко више медаља нашем националном тиму од њега (има само сребро са Олимпијских игара 2016. године, није се увек одазивао позиву да игра за национални тим).
Надајмо се да ће Никола репрезентативни салдо подебљати већ на Олимпијским играма у Паризу.
Код Ђоковића ни тај аспекат није споран јер је са репрезентацијом Србије освојио Дејвис куп 2010. године.
Како год посматрали ову тему, имамо привилегију да живимо у ери такве двојице мајстора, а занимљиво је да обојица у светским оквирима деле надимак Џокер.
О Новаковим рекордима више нема смисла ни причати, довољно је рећи да је по свим објективним мерилима најбољи тенисер свих времена. Дакле, најбољи је играч једног од најпопуларнијих спортова на свету.
Јокић је са друге стране НБА шампион, а сада и троструки МВП НБА лиге. Не може се рећи да је најбољи кошаркаш у историји (бар не још), али ради неке ствари које нико никада није радио. Са својим начином игре постао је поинт-центар, плејмејкер са позиције центра, преокренуо је целу игру наопачке и променио начин посматрања на исту.
Игра на вишем нивоу него што су то радили сви наши кошаркашки мајстори пре њега.
Бројкама које бележи никога не оставља равнодушним, а комплетну амплитуду његовог кошаркашког успеха знаћемо када буде завршио каријеру.
Ђоковић Јокић
© AP Photo / Mark J. Terrill
Можемо да кажемо да је Тијана Бошковић најбоља одбојкашица на свету, по многима и у историји, али уз дужно поштовање то тешко да може да се пореди са успесима Ђоковића и Јокића (опет, Тијана је донела више одличја Србији него Јокић, али тренутно то није тема). Слично важи и за Светлану Китић која је проглашена за најбољу рукометашицу свих времена што је огроман успех.
Било би изазовно набрајати све српске спортске великане који су годинама били на светском врху, или близу њега - од кошаркаша и играча као што су Владе Дивац или Александар Ђорђевић, па преко ватерполиста (Филип Филиповић), одбојкашица (Тијана Бошковић), одбојкаша (Никола и Вања Грбић), рукометаша, баскеташа, фудбалских мајстора (Немања Видић, Драгослав Шекуларац, Драган Стојковић Пикси, Дејан Станковић) до светске шампионке у атлетици Иване Шпановић, па сјајне Милице Мандић, потом и Милорада Чавића, Јасне Шекарић и још много великих мајстора које смо имали, да их не набрајамо понаособ.
Али, нико не може на црту Ђоковићу и Јокићу по ономе што су они учинили у тенису и кошарци.
Што је најбоље од свега - биће још великих успеха овог невероватног двојца.