Гојковић је додала и да је веома важно што је држава исказала бригу за целокупно културно наслеђе, било да је оно у земљи или иностранству.
''Као неко ко је као министар био укључен у акцију враћања, могу да кажем да сам поносна што смо вратили ово дело после три деценије. Ово је велики дан и за Музеј Војводине и за културу Србије. На радост грађана Србије ова прича има спектакуларно добар крај. Били смо скептични да ће ово дело икада бити код куће'', рекла је Гојковић.
Према речима директорке Музеја Војводине Тијане Станковић Пештерац, за повратак слике у музеј захвалност дугују пре свега Служби за борбу против организованог криминала Републике Србије и Покрајинској влади која је обезбедила средства за повратак слике у Србију.
''Након три деценије и сазнања где се слика налази, заједничким деловањем државних институција, враћена је у музеј 2022. Сложени процеси рестаурације су спроведени и данас је приказујемо у новом руху. Како би се приступило конзервацији, било је потребно применити бројне технике којима се потврдила и аутентичност дела. Неопходна синергија природних и друштвених наука показала се кључном и у овом случају'', рекла је Станковић Пештерац.
Изложба је посвећена слици ''Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861.'' Влаха Буковца из 1901. године.
Ово изузетно визуелно сведочанство о једном од кључних историјских догађаја везаних за Србе у Аустроугарској монархији својом аутентичношћу представља културно благо од непроцењивог значаја за Републику Србију.
Слика је урађена по наруџбини поводом 40-годишњице Црквено-народног сабора Срба одржаног на Благовести, 2. априла 1861. године у Сремским Карловцима, којем је председавао патријарх Јосиф Рајачић.
Академик Влахо Буковац (1855–1922) приказао је на слици 82 аутентична портрета учесника Сабора, припадника црквеног клера, политичких странака и грађана, међу којима је био и Светозар Милетић.
Изведена је техником уља на платну, у димензијама 122 џ 192 центиметра.