Откривајући нову скривену причу о староегипатској генијалности, научници су открили давно закопану притоку Нила, разоткривајући притом мистерију изградње пирамида. Скривена миленијумима испод слојева пустињског песка и пољопривредног земљишта, 64 километра дуга речна артерија названа Ахрамат вијугала је поред више од 30 величанствених пирамида, укључујући најпознатије пирамиде у Гизи.
Откриће, објављено у часопису Communications Earth & Environment, служи као сведочанство генијалности старих Египћана, нудећи увид у њихово оштроумно разумевање природних ресурса и стратешког планирања. Вођа истраживања Еман Гонајм, са америчког Универзитета Северна Каролина у Вилмингтону, прокоментарисала је значај овог новог открића.
„Нико није био сигуран у локацију мега пловног пута, облик, величину или близину стварног места пирамида“, рекла је она.
Практичност речног транспорта тешких материјала
Користећи моћ напредне радарске сателитске технологије, међународни тим је кренуо у потрагу ка откривању тајни скривених испод пустињског песка. Кроз педантно мапирање и анализу открили су Ахрамат, водени појас спаса који је некада хранио амбиције фараона и архитеката. Али, некада моћна река је све више замућена, у процесу који је потенцијално започео током велике суше пре око 4.200 година, сугеришу научници.
Импликације овог открића далеко превазилазе пуки историјски интерес. Стратешка локација пирамида дуж обала реке нуди примамљиве трагове ка логистичким чудима древног египатског инжењеринга.
Сузан Онстин, коауторка поменутог истраживања са америчког универзитета у Мемфису, истакла је практичност речног транспорта.
„Било би много лакше да ови тешки материјали плутају низ реку него их транспортовати копном“, рекла је она.
Пирамиде у Гизи налазиле су се на висоравни око километар од обале те реке. Гонајмова је истакла да су многе пирамиде имале церемонијално узвишене стазе које су се протезале дуж реке све до Долине храмова и које су такође служиле као речне луке. Ово заправо сугерише да је река играла кључну улогу у транспорту масивног грађевинског материјала и радника потребних за изградњу пирамида, додала је она.
Веза између географије, климе, животне средине и понашања људи
Обале те реке су такође могле да буду места где су дочекиване пратње фараона, пре него што су тела египатских владара премештена у гробнице унутар пирамида, сугерише Гонајмова.
Коначно, сама река може указивати на то зашто су пирамиде изграђене на различитим местима. Проток воде и њена запремина су се временом мењали, па су краљеви 4. династије морали да доносе другачије одлуке од краљева 12. династије.
„Откриће ме је подсетило на интимну везу између географије, климе, животне средине и људског понашања", закључила је Гонајм.
Заиста, у вијугавим струјама Ахрамата налазимо не само одјеке прошлости, већ и безвременски доказ отпорности и сналажљивости људског духа пред бројним изазовима, преноси Гардијан.
Погледајте и: