Поповићева је за „Новости“ рекла да су управо главни протагонисти те резолуције највише допринели саботирању процеса утврђивања истине о догађајима на просторима бивше државе и вођењу смислених расправа о правним и политичким квалификацијама тих догађаја.
„Квалификација догађаја који су се одиграли у Сребреници као геноцида је недопустива, нетачна и правно неприхватљива. Посебно се мора имати у виду да геноцидна намера није постојала, нити је таква намера икада доказана, а што су потврдили и највећи светски стручњаци, као што су Ефраим Зуроф и Јехуда Бауер“, истакла је Поповићева.
Одговарајући на питање колики су изгледи да се покрене ревизија тужбе БиХ против Србије и од нас затражи исплата ратне штете, ако 23. маја у УН буде усвојена резолуција о Сребреници, она је нагласила да не постоји правни основ за ревизију постојеће пресуде Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије нити за покретање неког новог поступка пред Међународним судом правде или било којом другом институцијом, јер како истиче, геноцида у Сребреници није било.
Према њеним речима, догађаји у вези са енклавом Сребреница спадају у групу најсложенијих чињеничних, правних, па и политичких питања рата на подручју бивше Југославије, које је највише и злоупотребљавано.
„Нацрт резолуције о Сребреници се заснива на политичко-пропагандном наративу који је далеко од стварних догађаја који су се одиграли у Подрињу јула 1995. Намера подносилаца предлога ове резолуције је стигматизација српског народа и она је део политичко-пропагандне концепције која осујећује сваку нормализацију односа на подручју бивше Југославије“, рекла је Поповићева.
Навела је да предлог резолуције потпуно искривљено представља контекст и догађаје који су уследили након пада Сребренице и њиме се прикривају догађаји у вези са Сребреницом од 1992. до 1995. и монструозни злочини над српским становништвом.
„Предлагање ове резолуције после 30 година покушај је поновне дестабилизације односа у региону која може имати несагледиве последице. Ово посебно из разлога што је правда за српске жртве на простору бивше Југославије била недостижна“, истакла је она.
Поповићева је указала и да затварање очију за злочине који су се догодили над српским становништвом не доприноси одржавању тешко успостављеног мира међу народима у региону.
Истакла је да ће се председник Србије Александар Вучић следеће недеље поново борити у УН за одбрану интереса српског народа, како би спречио да усвајањем резолуције цео наш народ буде обележен као геноцидан.
„Он ће се борити непобитним доказима носећи штит истине и никада неће допустити да српски народ буде неправедно стигматизован“, рекла је Поповић.
„Нељудски услови за Србе у затвору у Хагу“
Одговарајући на питање има ли Србија механизам да утиче на то да се Радовану Караџићу и Ратку Младићу омогући бољи третман у затвору у Хагу, Поповићева је навела да Србија годинама инсистира да сви њени држављани који су осуђени пред Трибуналом за бившу Југославију, казну затвора служе у својој земљи и да у томе има пуну подршку председника Вучића.
„На свим седницама Савета безбедности на којима су разматрани извештаји о сарадњи са Трибуналом Србија је јасно и недвосмислено истицала да ће наставити да се бори за поштовање међународног права, да озбиљно схвата своју обавезу да сарађује са Трибуналом, али и забринутост што се највише осуђују Срби, док за злочине над Србима готово да није било осуђујућих пресуда“, рекла је Поповић.
Додала је да српске власти континуирано указују на нељудске услове у којима се налазе Срби против којих се воде или су окончани поступци пред Трибуналом, истичући да су услови у којима наши држављани служе затворске казне нехумани због ужасног односа затворских управа према њима и веома често су им због таквог третмана угрожени животи.
Погледајте и: