Осим тога, Сједињене Државе, као резултат своје забране, ризикују пораст цена електричне енергије широм земље у наредних годину или две, додају стручњаци.
Другим речима, забрана увоза уранијума из Русије погодиће САД, док ће Русија спроводити своје пројекте у другим земљама.
И досадашња пракса је показала да је руска економија спремна за било какве потресе, санкције и изазове и да брзо одговара на потешкоће, чак и извлачећи из њих добит. Стручњаци верују да ће тако бити и овог пута.
„Мислим да су обе стране заправо спремне за ову забрану. Ова забрана неће одмах ступити на снагу, него тек 2028. године. До тада ће куповина бити могућа. Највероватније ће цена за сличне производе порасти, па ће купци морати да потроше додатни новац. У овом случају, купци су власници америчке нуклеарне инфраструктуре, цивилне. Али Русија ће такође морати да уложи напоре да преусмери свој извоз и посебно ће радити са земљама у којима гради нуклеарне електране. То су земље попут Египта, Турске, Ирана, Кине, Индије, Бангладеша. Русија, такође, планира да изгради нуклеарне електране у Белорусији. Тржиште ће бити довољно велико за ‘Росатом’ и имаће где да испоручује обогаћени уранијум“, каже Станислав Митрахович, водећи експерт Фонда националне енергетске безбедности и научни сарадник Финансијског универзитету при Влади Русије.
Русија је највећи страни добављач обогаћеног уранијума у САД, док се остатак углавном увози из Европе. Према подацима америчког Министарства енергетике, Москва је испоручивала скоро четвртину обогаћеног уранијума коришћеног у више од 90 комерцијалних америчких реактора, што значи да руски уранијум одржава америчке нуклеарке.
Разлог због којег САД и даље купују обогаћени уранијум од Русије је конкурентна цена и чињеница да постоји само једна фабрика у Америци која се бави обогаћивањем уранијума, али она припада европској компанији Уренцо и њени капацитети не задовољавају потребе америчког тржишта.
Шта, у ствари, жели Америка
Својевремено су Сједињене Дражве заједно са Совјетским Савезом биле међу светским лидерима по производњи уранијума. Међутим, Споразум о куповини обогаћеног уранијума између Русије и САД, након распада Совјетског Савеза, омогућио је Москви да преузме половину глобалног тржишта, док су САД у потпуности престале да се баве обогаћивањем уранијума.
У том тренутку тај уговор није сасвим одговарао Русији, јер је цена руског горива била ниска, али је он на много начина довео до пропадања америчке индустрије, пошто су америчке нуклеарне електране почеле да купују јефтино руско гориво, а своје фабрике да затварају.
„Историјски гледано, у Америци је постојала производња обогаћеног уранијума, као што је постојала и производња ретких метала и цивилних бродова. Много тога је било у Америци. Међутим, током периода глобализације они су од тога одустали, јер су сматрали да је лакше купити у другим земљама и да ће тако нанети мању штету животној средини. Сада је период санкционих ратова, посредничких ратова и свакојаких других сукоба, а у току је и деглобализација. Односно, сви покушавају да буду независни од својих бивших партнера. Зато Америка сада покушава да сама направи обогаћени уранијум и да поново производи ретке метале. Сходно томе, у овоме виде шансу да одузму прилику свом бившем партнеру тј. Русији да заради новац. Али, као што сам рекао, Русија има и друге партнере у овој области и то је сасвим очигледно“, каже Митрахович.
Међутим, Закон о забрани увоза руског уранијума, који је потписао амерички председник Џозеф Бајден, има рупу или „прозор могућности“, јер ће у наредне скоро четири године, до јануара 2028., америчко Министарство енергетике моћи „у изузетним случајевима“ да издаје дозволе за увоз из Русије и то ако нема других извора снабдевања, или ако су такве набавке у „националном интересу“.
Компанија „Центрус енерџи“ већ је најавила да ће поднети захтев за такву дозволу, а експерти су сигурни да ће и друге компаније искористити ту рупу у закону, како би стабилизовали будуће скокове цена на тржишту електричне енергије у земљи, али и зато што би изградња новог ланца снабдевања обогаћеним уранијумом потрајала годинама.
„Као што сам рекао, за обнављање производње обогаћеног уранијума у Америци је потребно време. То се не може учинити брзо. И док обнављају сопствену производњу, набављаће робу из Русије“, истиче Митрахович.
Говорећи о последицама америчке одлуке Митрахович каже да ће, осим поскупљења, она утицати и на „смањење степена повезаности светске економије“.
„Tржиште ће бити мање глобално повезано за сличне производе. Односно, од касних осамдесетих, па до 2010. живели смо у периоду глобалне економије, када се роба широке потрошње могла купити било где у свету, ако изузмемо неке војне производе. А онда је постало јасно да је то опасно и да морамо сами то да производимо, како не бисмо дошли у ситуацију да испоруке буду прекинуте. Тако сви у различитим земљама света, укључујући и Америку поново покушавају да раде сами. Тржиште ће бити мање глобализовано и, највероватније, ако сваки блок земаља буде правио за себе ‘осетљиве’ врсте робе, онда ће цена овог производа бити већа и биће мање могућности за куповину на тржишту. Ја ово називам смањењем степена повезаности светске економије. Али то је било неизбежно с обзиром на покушаје Запада да води санкционе ратове и да се бави другим сличним стварима“, каже експерт.
Москва оцењује да је тешко бити конкурент руској нуклеарној индустрији, једној од најнапреднијих у свету. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је додао да Американци, чим престану да буду конкурентни, не презају ни од чега, укључујући и мере које ударају на све норме и принципе међународне трговине. Како је закључио, ту се само ради о нелојалној конкуренцији.