Он је за данашњу Политику рекао да језичка струка није ни учествовала у изради тог закона нити је консултована.
"Зато сматрам да се тај закон мора повући и ускладити са српском стварношћу у којој је језик битан елемент. Нови закон мора водити рачуна о употреби српског, а не неког фантомског језика. Не може се вршити језички инжењеринг. Мора се полазити од језика као битне чињенице у друштву и дозволити да прати, у складу са својим унутрашњим законима и творачким способностима, стварност. А у овом случају су створене неке нове речи, много увредљиве за жене, погрдне, које изазивају подсмех, недоумицу", рекао је Танасић.
Он је нагласио да је на округлом столу који је организовала Матица српска закључено да су писци овог закона обманули Народну скупштину и високе државне органе говорећи да је посреди обавеза према Европској унији.
Према његовим речима, постоје једино препоруке како би се избегла дискриминација, не у форми у којој чини код нас.
"Француска, земља која много дуже негује и проучава свој језик рекла је да овакво нешто код њих не долази у обзир, а то је учинила недавно и Баварска, у Немачкој", нагласио је Танасић.
Навео је да је Одбор за за стандардизацију српског језика на овај закон упозоравао одавно, а све више како је растао притисак да се он донесе, и указивао да српски језик није дискриминаторан и да је недопустиво вршити језички инжењеринг са идеолошких позиција.
Одговарајући на навод да се међу аргументима који иду у прилог овом пропису о употреби родно осетљивог језика наводи и тај да је српски језик дискриминаторан, он истиче да то нема везе са истином и да постоје студије о систему српског језика које показују како се на различитим нивоим, на различите начине и у различитим приликама указује о којој особи је реч.
"Зато је најгрубља неистина, да не кажем неку прецизнију српску реч, да је дискриминаторан. Српски језик никада то није био и не може бити", ситакао је Танасић.
Према његовим речима, српски језик је одраз друштва и не би опстао да није увек на нивоу времена у друштву коме служи као средство сппоразумевања.
"Некада непотребно посегнемо за страним речима, али то није питање неспособности језика да нешто изрази, него питање наше лењости да се мало потрудимо и пронађемо адекватну српску реч", рекао је Танасић.
Погледајте и: