Долазак госпође Јелене Зеленски са министром спољних послова кијевског режима сигурно није био везан за модне разлоге, ни за причу о београдском Четворојеванђељу као ни за шетњу Калемегданом већ је имао неки тајанствен пут, рекао је наш саговорник у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“
Он, како наглашава, тај пут посматра прво у контексту доласка у Београд “господара свемира” Си Ђинпинга, након чега је брже боље дошла супруга Зеленског са шефом украјинске дипломатије како би добили поруку коју је вероватно усменим путем донео кинески председник.
„Након тога, трче назад у Украјину, а већ следећег дана у Кијев с гитаром стиже амерички државни секретар Ентони Блинкен како би чуо ту поруку, тај предлог, ту сугестију. На крају у Пекинг одлази руски председник Владимир Путин. Тако у року од само неколико дана имамо четири важна догађаја. То су разделнички догађаји, светске међе, јер је моја претпоставка и теза да ће Србија заменити место које је напустила Швајцарска стављајући себе у коалицију против Русије и уводећи милион неправедних санкција. Србија ће заузети простор и биће место на коме ће бити одржана нова Јалта, где ће се повући линије које се изучавати, од којих ће зависити судбина света,“ уверен је Бокан.
Србија није јутутунска јукахаха
Србија би, додаје наш саговорник, могла да буде место где ће долазити америчке и руске банке, кинески и француски предузимачи, где ће се одвијати истински помиритељске акције на неутралном тлу али на којем је практично читав српски народ на страни Путина и Москве.
„Ми морамо да имамо врсту некаквог витешког фер плеја и да идемо право и када нам се нешто не допада, да пролазимо крај тога да бисмо били место сусрета, јер не можете да будете место сусрета ако сте навијач. Навијач не може да буде судија, а место неких будућих контаката мора да буде у Европи“.
На питање, да ли ће Србија морати да “плати” неутрални статус Западу, Бокан каже да то не долази у обзир, јер у том случају не бисмо били Швајцарска већ јутутунска јухахаха, били бисмо смех и циркус, нема шансе да ми дамо било шта.
„Ако верујете министру спољних послова Руске Федерације Сергеју Лаврову онда је ово питање бесмислено. Он каже, а сигурно није наиван и глуп, да смо ми земља која тврдоглаво и својеглаво не да Косово. А његову изјаву да ће се о Косову расправљати након рата у Украјини треба тумачити у смислу истеривања Американаца из Бондстила”, уверен је он.
Политичко поштење Србије чврсто као стена
Москва је, додаје наш саговорник, симбол суверености и борац не само за интересе Руса у Новорусији и у Руској Федерацији, она се бори за интересе човечанства. У том смислу, ми смо стали одмах уз њу и чувамо леђа Русији, с тим што смо ми преузели и неке своје обавезе као што је однос са Пекингом. Према подацима из Кине ми смо били прва земља југоисточне Европе за контакте с том земљом. Још занимљивије и важније од овог чувеног челичног пријатељства, а то је рекао председник Си – јесте да је Србија земља чије је политичко поштење чврсто као стена.
„Сваки пут када ме неко пита да ли ћемо ми заиста да издамо Косово ја бих само цитирао Сија. А свима онима који подвлаче да Си то прича о Србији, а онда отвара у Мађарској фабрике поручујем да тема фабрика на овом нивоу делује смешно као забавни парк. Ти који то кажу су дезертери и издајници или Пинокији. То су сад разне варијанте. Имате праве издајнике сатанисте који су гори од представнице Ирске на Евровизији. Прави сатанизам је издаја, ударац у леђа сопственој држави, неверовање у дипломатију и војску. Ако ми гледамо у свог председника као лажова и издајника, човека који је све договорио са Куртијем или са Хилом, а само нама глуми лудило, онда у ствари сматрамо да немамо будућност, да су Лавров и Путин будале, а да је Си кретен”, оценио је Бокан.
Да ли ћемо имати снагу?
Он наглашава да је кључно да Србија сада треба да се одреди да ли ћемо имати снагу да будемо на страни своје државе. Дошли смо дотле, каже Бокан, да чак и кад не потписујемо папире које нам потурају, а под ужасним притисцима правимо разне ескиваже, наши људи говоре: па нема везе што није потписано кад је дат усмени пристанак.
„Какав усмени пристанак постоји, да ли је Кајтел дао усмени пристанак за капитулацију Немачке Или ју је потписао? Тај потпис је важан и тог потписа никада неће бити. Ако је неко хтео да преда Косово и Метохију Шиптарима имао је прилику са Унеском и Интерполом али не, ми смо се изборили да они не буду део Интерпола, јер би то значило да цела Европа добија међународне потернице сваког Србина. Да су добили чланство у Унеску они би кренули да „бране“ манастире на Косову и Метохији од наше цркве и државе, да глуме лудило и да они који су то спаљивали постану тобожњи власници права. Па не би Руси и Кинези уложили вишегодишњи труд у исправљању политика дипломатских стратегија разних земаља по свету тек тако да би их Вучић вукао за нос и на крају поклонио све Хилу,” нагласио је наш саговорник.
Зло насрће, чека се прави тренутак
На питање, да ли је Србија доживела пораз тиме што није дозвољено патријарху и архијерејима да уђу на Косово и Метохију, Бокан каже да је ствар веома једноставна.
„Ни државни службеници не могу да иду на окупирану територију. Није ствар у томе да ми глумимо феноменалне играче патриотског балета који тобоже зачуђено кажу – „Шта!? Не пуштају нашег патријарха, какав је то начин?“ А пре тога су нашег представника који је сада министар спољних послова вукли по земљи, газили као последњег идиота, шутирали и вређали. Он је то трпео и држава је трпела, јер није имала избора као што је и Русија трпела малтретирања, спаљивање 2014. у Одеси. Шта је радио Путин? Шта је радила руска војска, шта су радили њихови генерали? Где су били када је стварана алеја анђела и када су гинула деца тамо? Па сигурно им није било свеједно, али није било много Руса који су постављали питање - што Путин то дозвољава? Па не дозвољава Путин, него зло насрће, а он прави план како да дугорочно одбрани читав тај простор. Након осам година рекао је доста – сад крећемо,” подсетио је Драгослав Бокан.
Погледајте и: