Овако академик и професор Правног факултета у Београду у пензији др Коста Чавошки, коментарише предлог резолуције у Сребреници која би у четвртак требало да се нађе на дневном реду Генералне скупштине УН.
Од „злочиначке групе“ до злочиначког народа
Према речима Чавошког, било каква резолуција те врсте, као и судске пресуде, увек се употребљавају против Републике Српске. Пресуде Хашког трибунала везане за догађаје у Сребреници у лето 1995, односиле су се на многе војне и политичке званичнике Републике Српске, укључујући генерала Ратка Младића, и бившег председника Републике Српске Радована Караџића.
При томе, Караџић, на пример, није ни знао шта се у Сребреници дешава, наводи наш саговорник.
„Међутим, изумели су једну институцију која до сада није постојала у кривичном праву. То је такозвана колективна одговорност, односно такозвана објективна одговорност за дела других. Они, дакле, направе једну групу, у којој су Караџић, Ратко Младић, Биљана Плавшић и тако даље, па кажу да су они имали некакав злочиначки план, а тај злочиначки план је стварање Републике Српске. И свако ко је у томе учествовао на неки начин је продужена рука, односно оруђе у рукама Радована Караџића, Ратка Младића, Биљане Плавшић и тако редом“, објашњава Чавошки.
На тако створену „злочиначку групу“ преваљују се сви злочини и то се дешавало и са Сребреницом, додаје он.
Циљ је што више оцрнити Србе
Пошто је необавезујући правни акт, резолуција може да има само политичко дејство и предложена је само због тога да би се Срби, како у Србији, тако и у Републици Српској што више оцрнили, истиче Чавошки.
„И то управо раде они – Немци, који су између осталог одговорни за Холокауст. Никада им није пало на памет да кроз УН прогурају резолуцију којом би осудили геноцид нациста над Јеврејима, а сад гурају резолуцију којом би требало да се осуде, барем тако пише, они који су извршили наводни геноцид у Сребреници. А како се ради о Србима, у политичком смислу, посредно пада кривица и на све Србе“, констатује он.
Правних последица у смислу накнаде штете или нечега сличног неће бити, али политичка штета од евентуалног усвајања резолуције могла би да буде огромна, додаје Чавошки.
Српска би требало да прекине контакте са БиХ
Према мишљењу Чавошког, уколико резолуција буде усвојена, Република Српска не би требало да учествује у раду заједничких институција – штавише, у БиХ систематски се крши устав, а уз то, политичку моћ има и такозвани високи представник, самозванац кога није поставио ни један легални орган.
„Све је то разлог што, по мом суду, Република Српска треба да прекине било какву сарадњу са било којом институцијом у БиХ“, категоричан је Чавошки.
Сребреница је страшан ратни злочин, али није геноцид
Када говори о злочину у Сребреници, Чавошки напомиње да је у тој регији у лето 1995. убијено највише до хиљаду ратних заробљеника. Зна се како је до тога дошло – један од заробљеника отео је оружје стражару и убио га – остали стражари почели су да убијају заробљенике, што је, према речима Чавошког, страшан ратни злочин.
„Међутим, највећи део оних који се налазе на мезарју у Поточарима, није убијен у својству ратних заробљеника – они су се као дивизија повлачили из Сребренице према Тузли и на том путу су наилазили на минска поља и заседе“, истиче Чавошки.
Та дивизија је прошла ка Тузли као резултат размене за једног заробљеног српског официра.
„Они и те погинуле у борби рачунају као ратне заробљенике који су убијени, а не као борце који су погинули у борби“, наводи наш саговорник.
Коначно, председник Института за истраживање српских страдања у ХХ веку показао је да је један број сахрањених у Поточарима, погинуо или пре, или након догађаја из јула 1995, или чак умрли природном смрћу, тако да је показано да је број убијених у Сребреници од преко 8000 људи јако увећан, додаје Чавошки.
Геноцид је затирање целог народа, не само мушкараца, већ и жена и деце – у Сребреници то није био случај – све жене и деца су српским аутобусима пребачени до линије раздвајања између српских и муслиманских снага, закључује Чавошки.
Подсећамо, Генерална скупштина УН-а расправљаће о резолуцији о Сребреници на заседању 23. маја. Расправа о овој теми већ је одлагана неколико пута – од 27. априла за 2. мај, да би се дошло до садашњег датума. Иницијатори предложеног текста су биле Немачка и Руанда, док је амандмане на нацрт поднела Влада Црне Горе.
Коначан нацрт резолуције предвиђа да 11. јул буде проглашен Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који би се обележавао сваке године. За усвајање резолуције потребна је проста већина чланица, што је 93 државе од 193 чланице УН-а.
Од почетка априла, када се први пут чуло за то да ће се пред Генералном скупштином наћи предлог резолуције о Сребреници, трају дипломатски напори Србије и Републике Српске да се овај предлог скине са дневног реда, као и напори Запада да резолуција буде усвојена. Укратко речено, став Србије је да резолуција крши постојеће споразуме и отвара Пандорину кутију самовољног и селективног одређивања права и истине.
Из Бањалуке поручују да би, у случају усвајања резолуције заједнички живот три конститутивна народа у два ентитета постао немогућ и да би ионако већ тешка политичка криза у БиХ само била продубљена.
Погледајте и: