Како онда убедити људе да је чиста случајност да су то доживели баш они који су гурали прст у око највећим силама и медијској и пропагандној машинерији Запада, пита се Смајловићева, аутор емисије „Релативизација“.
Посебно је, каже она, упозоравајућа атмосфера у Европи.
„Кад главни мејнстрим западни медији објашњавају да је Словачка поларизована увек је јасно ко је кривац за поларизацију — то је онај ко није део владајуће идеологије, ко није у клубу главних либералних земаља. И онда кад неко изврши класични политички атентат никад нећете наћи да је проевропски фанатик покушао убиство него је постао вук самотњак“, описује ситуацију новинарка.
Пиштољ уперен у Фица држала либерална Европа
Стекне се утисак, упозорава Смајловићева, да нису криви они који не могу да поднесу да неко добије изборе, а Фицо их је добио као опозиција.
„Политика почиње да се представља као борба између добра или зла, а са злом се не преговара и то су опасне речи. У таквој ситуацији атентатор има пиштољ у џепу, а чита да једна страна хоће да уништи светлу будућност земље и институције и помисли — ако нема ко, ја ћу да спасим нацију. Први пут можемо да говоримо о томе шта може да изазове кампања мржње. То је нешто од чега можете да се препаднете. То је опасна реторика“.
Зато је, наглашава Смајловићева, пиштољ уперен против словачког премијера Роберта Фица држала либерална Европа — нису га држали ни Путин ни конзервативна друштвена уверења, већ човек проевропских уверења и то ће сада сви да виде.
Поука за Србију
Смајловићева из атентата на Фица извлачи и важну поуку за Србију:
„Можете да будете и чланица НАТО, и ЕУ и ништа вам то не вреди, никад нисте један од њих. Ја то говорим као неко ко је присталица европског пута. Али ово како се о Фицу говори и пише је стварно застрашујуће, ту ти јасно дају до знања да никад не можете постати њима равни. Нико неће ући у ЕУ док се не промени начин гласања и укине право вета. А то значи и укидање равноправности свих чланица. Дакле, већ знамо да нећемо бити равноправни. И друго, ако било шта кажете, нек и све урадите, ништа не вреди, опет ће вас гледати сумњичаво, не делите њихову русофобију, не делите уверење да су они центар света“.
За историчара Сашу Адамовића напад на Фица је један од доказа да демократије у Европи одавно нема и да се она обично користи као етикета за означавање одређених политичара.
„Ако кажеш да је неко демократа он је обавезно прозападни, либерално оријентисан, ако кажеш да је антидемократа онда је супротно од тога. Зато и не чуди овај однос, било је за очекивати да прозападни медији карактеришу атентат на Фица онако како никад не би карактерисали атентат на неког прозападног политичара. Он није избегао ниједну ружну реч иако се још бори за живот“, констатује Адамовић.
Таква је, каже, и матрица по којој функционишу западни медији у које су људи, сматра, изгубили свако поверење.
„Тамо је важна пропаганда, а не истина о оном што се дешава, једноставно, мора да се наметне одређени наратив и он се намеће по сваку цену. Утисак је да ако довољно дуго понављају лажи из своје пропаганде оне су обавезно веома крупне али морају да буду доследно и дуго понављане као да ће после тога постати истина, да ће то постати стварност иако са стварношћу нема везе“, критичан је историчар.
Он нема дилеме да је покушај атентата на председника или премијера увек нека врста покушаја државног удара.
„Али оног тренутка кад пронађете човека ког ћете назвати вуком самотњаком рекли сте да никаква истрага није ни потребна, то је неки лудак ког треба сместити у одговарајућу институцију, нема потребе да се бавимо истрагом и пронађемо праве кривце. Ради се дакле о политици, очито је Фицо, као што је и Виктор Орбан урадио, искочио из дозвољеног западног наратива и почето да говори нешто што је много ближе истини него што намеће тај западни наратив и заправо припрема ситуацију када ствари могу да постану још озбиљније — да се ЕУ можда инфицира идејама Фица и Орбана, односно да се доведе у питање комплетан западни наратив, а то значи да је Запад у озбиљној кризи“.
Скепса око погибије иранског председника
По мишљењу Адамовића, највећи број случајева политичких атентата дешава се из спољнополитичких разлога — „кад једна држава води политику која се не допада неким центрима моћи и онда се ликвидацијом оног ко води ту политику ствари преокрећу“.
За нашег саговорника је зато разумљиво што се чује скепса у вези са могућим узроцима пада Раисијевог хеликоптера, па и то што се Израел огласио да каже да није умешан у то.
„Ако бисмо правили топ листу оних који би потенцијално могли да буди осумњичени за практично атентат на иранског председника свима прво падне на памет Израел, и то није без разлога“, каже Адамовић и подсећа да је Израел изузетно заинтересован за оно што се догађа у Ирану јер је по мишљењу Израелаца Иран њихов највећи непријатељ.
Иако ће, како истиче, проћи још дана док се не сазнају појединости несреће у којој је погинуо Раиси, Иран ће вагати шта ће да уради, чак и ако истрага покаже да је Израел можда учествовао у томе.
„Упирање прста у Израел буквално би значио рат са том земљом, а у протеклом периоду видели смо да Иран жели да по сваку цену тај рат избегне“.
Смајловићева, с друге стране, сматра да премда је логично претпоставити да ће прве сумње и оптужбе иду на рачун Израела, личности попут Раисија се не убијају - осим ако имате намеру да изазовете светски рат.
Погледајте и: