Он је у ауторском тексту за бриселски Политико истакао и да је то најбољи начин на који УН могу да допринесу међугрупном и међуверском помирењу на Балкану.
"Нико не може да порекне да су се страшни ратни злочини догодили током балканских ратова. Само политички екстремисти одбацују став да су у Сребреници почињени неописиви злочини. И само најбезумнији људи нису вољни да признају и одају почаст тим жртвама. Међутим, будући да је предложена резолуција УН-а уско фокусирана и сачињена без консултација са свим регионалним заједницама и странама у балканским ратовима, вероватно ће довести до подела унутар Босне и широм региона", написао је он.
Ђурић даље истиче да, док су се западни извештаји и политички лидери првенствено фокусирали на жртве бошњачких муслимана током балканских ратова, трагична реалност је да су све етничке и верске групе претрпеле масовне ратне злочине.
Он подсећа да су на недавној седници Савета безбедности УН, у сали били појединци који су као мала деца трпели тортуру или остали сирочад услед масовног убијања српских цивила.
"Били су уз мене док сам тврдио да предложена резолуција игнорише њихов бол, стварајуц́и хијерархију патње међу невиним жртвама", подвукао је Ђурић.
Он наглашава да је Србија континуирано и доследно осуђивала све злочине овог трагичног сукоба, а посебно масакр у Сребреници, који је био ужасан по својим размерама и суровости и подсећа да је Народна скупштина Републике Србије усвојила 2010. године Декларацију о осуди злочина почињених у Сребреници.
"Република Србија такође недвосмислено и најоштрије осуђује негирање свих ратних злочина почињених у Босни током трагичног грађанског рата. А високи републички званичници, међу којима и два председника, одали су почаст жртвама у Меморијалном центру Сребреница у Поточарима и учествовали на комеморацијама у УН-у у Њујорку.
Како каже свака резолуција УН-а о страдању у балканским ратовима треба да поштује више од 100.000 жртава сукоба.
"Ове жртве заслужују једнаку правду, третман и сећање, као и поштовање међународне заједнице без обзира на њихову националност, расу или веру. Нажалост, нацрт резолуције настоји да спомене и издвоји једну групу. Нацрт резолуције подрива устав и владавину права у Босни. Једнако важно, резолуција такође настоји да термин геноцид примени на злочине који су се догодили у Сребреници, сугеришући да су они засновани на другачијим мотивима од масовних цивилних убистава Срба и Хрвата током рата који је пратио распад Југославије. Препустићу експертима да расправљају о дефиницији геноцида у међународном праву, али довољно је рећи да су многи водећи научници, укључујући стручњаке попут Јехуде Бауера, довели у питање његову примену у случају Сребренице", рекао је Ђурић.
Додаје и да нацрт резолуције подрива устав и владавину права у Босни, јер га је направио, предложио, коспонзорирао и за њега лобира стални представник УН-а за Босну и Херцеговину, амбасадор Златко Лагумџија, без законски прописане сагласности трочланог Председништва БиХ, које представља Бошњаке, Хрвате и Србе.
"Она је напредовала у тајности, без консултација са српским ентитетом у земљи или његовим изабраним представницима, и без икаквог покушаја да се призна десетине хиљада других жртава рата.
Ђурић наглашава да се Срби који су преживели бројне масакре цивила дугих 29 година залажу се за истину и правду, разумеју бол који осећају све жртве и њихове породице, без обзира да ли су Бошњаци, Хрвати или суграђани Срби.
"Заједно са готово целим политичким спектром у мојој земљи, они верују да је једнака правда за све жртве рата у Босни и Херцеговини једини пут ка трајном миру, стабилности и помирењу", рекао је Ђурић.
Српски шеф дипломатије даље у тексту подсећа на речи добитника Нобелове награде за мир надбискупа Дезмонда Тутуа да "не постоји пречица или једноставан рецепт за лечење рана и подела у друштву након дуготрајног насиља, као и да је стварање климе поверења и разумевања између бивших непријатеља изузетно тежак изазов за превазилажење".
"И имајући на уму његово мудро запажање, моја влада је спремна да ради са свим балканским владама и свим земљама чланицама УН како би се суочила са овим изазовом проналажења правде за све. Србија је континуирано и доследно осуђивала све злочине овог трагичног сукоба, а посебно масакр у Сребреници, који је био ужасан по својим размерама и суровости", закључио је Ђурић.
Очекује се да ће Генерална скупштина Уједињених нација 23. маја размотрити нацрт резолуције о проглашењу Међународног дана сећања на жртве масакра у Сребреници 1995. године.
Погледајте и: