Према Ковићевим речима, дугорочни циљ Немачке је, као предлагача резолуције о Сребреници, да се забораве геноциди које је ова држава починила током историје.
Немачка „морални“ ауторитет из 1914. и 1941.
Ипак, без обзира на све политичке циљеве, поставља се питање зашто је Немачка толики непријатељ Срба и зашто кроз цео двадесети век српски народ трпи немачке агресије, немачке пљачке и немачки геноцид – одакле долази толико непријатељство Немачке према Србима.
„Очигледно је да у овом тренутку немачке политичке елите мисле да могу некажњено да раде ово што раде са српским народом. Али, као што знамо, ово није крај историје. Са истим „моралним“ ауторитетом, Немци су наступали и 1914. и 1941. и знамо шта се догодило 1918. и 1945. Бојим се да немачка не размишља довољно о својим корацима и не одмерава довољно своје моћи“, коментарише Ковић.
Према његовим речима, Немачка не само да за геноцид оптужује Србе, већ жмури над геноцидом који је покушан над руским народом у Украјини. Штавише, стала је на страну оних који су тај геноцид покушали и по свој прилици одобрава нацистичку симболику, коју можемо да видимо не само у Украјини, већ и у Хрватској, додаје он.
„Стиче се утисак да Немачка пушта неонацисте из земаља које су у два светска рата биле у савезништву са њом да предводе ову ревизију историје. Мислим пре свега на Хрватску, али то видимо и у прибалтичким републикама. Пуштају се те земље да предводе ревизију историје, да иступају са неонацистичким порукама, али чини се да иза свега стоји Немачка“, сматра Ковић.
По свој прилици, чак и порицање броја српских жртава у Независној држави Хрватској долази из Немачке, јер њој највише одговара ревизија злочина у два светска рата.
Дуга пракса извртања историјских истина
Са извртањем историјских истина о агресији и уништењу у ратовима које је започела у XX веку, Немачка је почела још после Првог светског рата, каже Ковић. Државне институције, пре свега немачко Министарство спољних послова, систематски се бавило искривљивањем историјских истина.
„Када је реч о релативизацији геноцида, у чему је у европским оквирима Немачка шампион ,кажем у европским, јер је у светским оквирима у томе шампион англосаксонски свет, заиста је реч о покушају да се сакрије и релативизује најстрашнији геноцид у историји Европе – Холокауст од 1941. до 1945.“, наводи Ковић.
Поновило се и на Косову
Међутим, у европским и светским, па и у српским оквирима мало се зна о немачком геноциду над Србима. Ради се о, како каже наш саговорник, вишекратном уништењу српског народа у XX веку.
„С обзиром на широку дефиницију геноцида коју дају УН 1948. и творац појма „геноцид“ Рафаел Лемкин 1944, оно што су Срби претрпели од стране немачких освајача (кад кажем немачких, мислим и на немачке, и на аустријске) од 1914. до 1918. може се назвати геноцидом. Наравно, и оно што се догађало од 1941. до 1945, али и оно што су Срби претрпели на територијама бивше Југославије, нарочито на територијама Косова и Метохије“, истиче Ковић.
Немачки војници који су 1999. у саставу НАТО снага дошли на територију око Призрена, омогућили су албанским екстремистима да систематски уништавају српски народ, а у неким случајевима су и пуцали на Србе – један од таквих случајева био је убијање српских избеглица у сред Призрена – то су учинили немачки војници, а њихов командант је након тога одликован, подсећа Ковић.
Ако је Сребреница геноцид, шта су Крагујевац, Краљево, Шабац…
Ако се ратни злочин убијања мушкараца у лето 1995. у Сребреници назива геноцидом, како можемо да назовемо масакре цивила, не само у Крагујевцу, него и у Краљеву, Шапцу и низу српских стратишта које су починили нацисти током Другог светског рата, пита се Ковић:
„И у Крагујевцу, и у Краљеву, и у Шапцу, убијана су и деца. Има целих села у Србији у којима су немачки војници, војници Вермахта, не СС-а, убијали све пред собом. Рецимо, село Драгинац и село Цикоте у Јадру. Ту су убијене хиљаде и хиљаде жена деце и стараца. Убијали су их војници Вермахта који после рата за то нису кажњени. Дакле, ако је Сребреница геноцид, колико су онда геноцида Немци починили над српским народом само од 1941. до 1945.“.
Злочине над Србима чинили су и припадници СС трупа, међу којима је најзлогласнија била 7. СС дивизија „Принц Еуген“. Недавно су историчари из Музеја историјских наука у Источном Сарајеву објавили збирку докумената о злочинима ове дивизије само над Србима у БиХ, додаје Ковић.
„Поставља се питање у којој је мери у моралном смислу анестезирана немачка јавност и немачки политички живот када дозвољавају овакву срамоту, да Немачка образлаже једну овакву резолуцију“, констатује он.
Подсећамо, према информацијама српске мисије при УН, Немачка ће бити једина држава која ће на заседању Генералне скупштине УН 23. маја имати уводну реч и тражити подршку за резолуцију о наводном геноциду у Сребреници.
Шефица немачке мисије при светској организацији, амбасадорка Антје Лендертсе, била је најгласнија у антисрпској кампањи и прикупљању гласова за резолуцију; лично је путовала у Кенију и латиноамеричке земље, где је лобирала за подршку резолуцији.
Погледајте и: