Бојић је за Танјуг рекао да Пекиншка академија за науку и технологију има граничне и важне дисциплине и за биологију и медицину, и биће велика помоћ нашем Институту својим потенцијалима и ресурсима.
„Да боље сагледавамо етиологију, патогенезу, механизам обољевања. Када то боље сазнамо и када научно-стваралачки томе прилазимо, када боље знамо узроке, онда ћемо имати боље услове за ефикасније и успешније лечење каридоваскуларних болести, које су убица број један нашег народа“, рекао је Бојић, напоменувши да сваких 10 минута изгубимо по један људски живот због тих болести.
Он је додао да ће опус ставралаштва кинеских колега и њиховог рада кроз генотипе кардиоваскуларних болести, кроз патофизиологију, омогућити нашим стручњацима да боље сагледавају, не само лечење кардиоваскуларних болести него и превенцију и лечење.
„Како да у самом старту елиминишемо болести кардиоваскуларног система и смањимо њихово погубно дејство у самом старту“, објаснио је Бојић.
Бојић је истакао и то да је кинеским колегама након потписивања представио и макету БИО4 кампуса која је изложена на Сајму технике у Београду, у простору где је Меморандум и потписан и нагласио да је реч о највећем технолошком научном искораку и пројекту у Србији у последњих 100 година.
„У БИО4 кампусу, Институт је као најмлађи и најагилнији научни институт добио свој простор, окружен великим фармацеутским кућама и индустријом у медицини и медицинском бизнису. Да своје стваралачке и научне и стручне потенцијале стави у употребну функцију, и да овде делује у области генетике, кардиоваскуларне превенције, лабораторије за артеросклерозу, васкуларну биологију, експерименталне хирургије, врхунску опрему, па све до фармакокинетике, производње одговорајућих лекова у којима ће наши стручњаци имати учешћа“, рекао је Бојић.
На питање како кинеске колеге виде Институт, рекао је да „Дедиње“ виде као једну од најпроминентнијих кућа у европским димензијама.
„Ми смо и заиста кућа која има ужасно пуно материјала, оперишемо више у односу на друге здравствене установе у овој области, дупло више од свих њих заједно. Вреди ту базу података средити, направити одговарајућу класификацију, дати одговарајућу узрочно последичну везу и вреди је после тога научно истраживати и сагледавати“, рекао је Бојић.
Потписивању су присуствовали и министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић и председник Научног већа Института „Дедиње“ Горан Лончар.
Погледајте и: