Он је за Косово онлајн рекао да ће се свет запитати шта да под тим околностима треба мислити о акцијама Немачке у Генералној скупштини УН 23. маја 2024. године, као и да узроке ангажовања Немачке, али и других земаља Запада на Резолуцији о Сребреници треба тражити у ширем контексту геополитичких догађаја и превирања у свету, апострофирајући кризе у Украјини, тако и у Појасу Газе.
"Много је отворених питања данас. Од тога да ли ће доћи до споразума између Израела и Хамаса, али и шта ће донети предстојећа мировна конференција у Швајцарској. Не треба заборавити да петогодишњи мандат председника Украјине Владимира Зеленског истиче овог месеца", каже Вимер.
Он је додао да би усвајање Резолуције у Сребреници морало да отвори и питање покретања сличних резолуција.
Додаје и да као кључно види преиспитивање одговорности водећих земаља унутар НАТО због бомбардовања СРЈ 1999. године.
"Уколико се већ покреће питање кривице за геноцид због чега се онда то исто питање не би поставило и против држава НАТО? Па они су бомбардујући СРЈ употребили уранијумску муницију против народа зар не?", рекао је Вимер.
Погледајте и: