Овако је сенаторка са Крима Олга Ковитиди прокоментарисала вест да је Мајкл Мекол, председник одбора за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса, показао мапу руске територије са зоном коју би могле да покрију америчке ракете „атакамс“.
Ковитиди је истакла да позиви америчком руководству да укине забрану Кијеву да изводи нападе на руску територију „представљају озбиљну опасност по безбедност САД“.
Руски експерти истичу да „мапа напада“ на Русију, демонстрирана у америчком Конгресу, говори о агресивности Вашингтона према Москви и доказује потребу за стварањем такозване санитарне зоне 300 километара у дубину територије Украјине.
Амерички медији пишу да Стејт департмент предлаже администрацији председника Џозефа Бајдена да дозволи Украјини да изводи нападе на територију Русије америчким оружјем. Није познато да ли Бајден и његови најближи сарадници подржавају ту иницијативу, коју је изнео амерички државни секретар Ентони Блинкен због успеха руских снага у Украјини.
„Чини ми се да је Стејт департмент кренуо путем убеђивања парламентараца и америчке јавности да је то једина могућа мера. Мислим да су озбиљно усмерени на то и да је питање времена колико брзо ова мера може да се популаризује у САД, тим пре што неке европске земље, пре свега Велика Британија, већ крећу на пут одобравања напада на руску територију“, каже политиколог Јулија Богуславска.
У последње време, у Сједињеним Државама се све гласније чују позиви на укидање забране Кијеву да гађа објекте у Русији. Званично, став Пентагона по овом питању остаје непромењен – oн се противи употреби пребаченог оружја за нападе на руску територију. Међутим, амерички јастребови и ратохушкачи имају другачији поглед. Пример је Блинкен, који сматра да Украјина треба сама да доноси одлуке о овом питању. Корак даље отишао је Мајкл Мекол који је „раширио“ и мапу територија које могу да досегну америчке ракете.
Руски експерти указују да Украјина већ одавно користи америчко оружје за нападе на територију Русије, али су сагласни у оцени да Запад не поседује оружје које би омогућило Кијеву да преокрене ток сукоба у Украјини. Донедавно су западни русофоби хвалили америчке испоруке ракета дугог домета „атакамс“, које руски системи ПВО данас обарају на десетине. Балистичке ракете „атакамс“, домета 300 километара, коришћене су за гађање циљева у Севастопољу и на Криму уместо дронова-камиказа што указује да је циљ нанети што већу штету руским војним инсталацијама. Истовремено, за ракетирање Белгорода коришћене су ракете које се лансирају из америчких система „химарс“.
Министар спољних послова Велике Британије Дејвид Камерон је почетком маја изразио уверење да Украјина има право да користи британско оружје за напад на циљеве унутар Русије, али да је на Кијеву да одлучи да ли ће то и учинити. Он је најавио и да ће сваке године Лондон издвајати по три милијарди фунти (3,74 милијарди долара) за војну помоћ Кијеву и то „докле год буде потребно“.
Москва ово карактерише као „веома опасне изјаве" и упозорава да је ово директна ескалација тензија око сукоба у Украјини, која потенцијално може да изазове претње по безбедност у Европи.
Вашингтон се, заправо, ограђује од неуспеха Кијева
Велика Британија испоручује оружје и војну технику Кијеву, укључујући и крстареће ракете „сторм шедоу“, које су већ коришћене за нападе на руско полуострво Крим, као и против руске Црноморске флоте.
„По свему судећи, сада ситуација на фронту не иде у прилог кијевском режиму, па се, очигледно, предузимају мере да се макар на речима пружи подршка Украјини... Јасно је да таква одлука може да доведе само до интензивирања војних дејстава, јер полазећи од логичке политике Русије, после овога треба очекивати проширење зона безбедности“, каже Богуславска.
Овакве одлуке у Сједињеним Државама обично не доноси сам председник, већ Савет за националну безбедност, додала је она.
„Много ће овде зависити од Бајденове администрације и од става америчког Министарства одбране. По свему судећи, одлука ће бити донета након консултација у оквиру Савета за националну безбедност, где ће, поред Блинкена и министра одбране Лојда Остина, говорити Бајден и шеф ЦИА Вилијам Бернс... Све ће зависити да ли ће учесници постићи конценсус и донету такву одлуку. Таква одлука може бити донета брзо и њу ће, највероватније, објавити, али колико ће времена бити потребно за припрему таквих ракета - то је већ друго питање“, каже Богуславска.
Ако конценсус не буде постигнут у јавности ће свакако бити критика, додала је она.
„Сада сукоб улази у такву фазу када ће САД морати да покажу да и даље подржавају Украјину и да јој чине уступке, како у будућности не би сноси одговорност за неуспехе Кијева“, закључила је Богуславска.