Тад смо одлучили да се не плашимо: Како се група српских „лудака“ супротставила НАТО агресору

Ово за Спутњик четврт века од концерата на којима су се током НАТО бомбардовања СР Југославије људи окупљали каже фронтмен „Неверних беба“ Милан Ђурђевић:

„Али, истина је да неко други ту није био нормалан. Ми смо били савршено нормални, јер смо се борили за голи живот, да не потонемо потпуно. Делили смо енергију која нас је подизала, а тај који је послао авионе и бомбе, он треба да се запита да ли је нормалан“.

Хиљаде смртоносних пројектила сручило се на СР Југославију током бомбардовања 1999., али Срби су одлучили да се не плаше. Изашли су на улице на јединствене протесте против агресије Запада. Претворили су се у покретне мете, показали неустрашивости и инат.

Један од бендова који су наступили биле су, тада на почетку каријере, али већ афирмисане, "Неверне бебе".

Ђурђевић каже да уопште нису размишљали да ли да се придурже тој врсти отпора. То што се дешавало на Тргу републике било је природно.

„Схватили смо да смо дошли до границе после које нема даље, да смо у времену у коме не постоји ни правда, ни морал. То је била потреба да покажемо врсту револта, симбол отпора према свему што се догађа. Да покажемо да смо живи, да имамо воље да на потпуно другачији начин покажемо отпор. Отпор у виду љубави, смисла, естетских вредности које живот чине онаквим какав би заправо требало да буде“.

Данима су српски бендови свирали на трговима и мостовима. Чуле су се сирене за ваздушну опасност. И даље су свирали. Био је то, каже Ђурђевић, тренутак катарзе у којој нису могли назад.

„Чујемо сирене, неки људи и крену по рубовима масе да се разилазе. Били су у праву, то је страх, велики страх, али огромна већина је остајала. Ми смо остајали на бини и показали да смо јачи од свега тога, по цену, ону најгору, да се чак и деси нешто стравично, да се то после искористи као бесмисао и лудило народа који се супротставио“

Ђурђевић верује да је НАТО бомбардовање било почетак глобалне окупације слободног света. Поробљавања "малих" и увођења диктатуре новог, неолибералног света. Уништења традиције, правих вредности.

„Бацаш бомбе на децу, на људе који раде у неким установама, болницама, у телевизији. Али када погледаш рефлексију нашег времена, 25 година после тога, јасно је да је све то био пелцер за оно што се данас догађа у катаклизмичном обиму. Пола планете тренутно гори. Ова врста безумља и болести у коју је део цивилизације ушао са жељом да потпуно колонизује планету, да је злоупотреби, а не употреби све капацитете и потенцијал не може донети ништа добро“, каже.

Током 78 дана сејања мржње и бомби по деци, Милан Ђурђевић написао је свој најплоднији албум. Ноћу, уз стравичан звук пројектила и експлозија, у његовом малом стану на београдском Коњарнику, настао је "Балкан јужно од среће".

„Кроз тај албум сам показао сву немоћ тренутка у ком смо живели и моћ талента у односу на околности у којима сам писао. Комплетан албум за месец и по, два. То је невероватно, иначе пишем по годину, две. То је невероватан процес, много говоре и сами наслови песама, „Љубав“, „Готово“, „У безнађу“, „Лица“, „Балкан јужно од среће“, „Правда“ „Једном кад ме не буде“ и „Сербиан сонг“, то је једноставно изашло, био сам само катализатор у том тренутку“.

Четврт века касније Балкан је и даље јужно од среће, на граници, на месту судара светова. Притисци на њега, на нашу земљу се не смањују. Али, Срби и данас могу да пруже отпор. Милан Ђурђевић мисли да зна где је светло.

„Трошимо енергију, стално испружена рука, стално би нешто да дохватимо, а не можемо ништа. А ту где се догађа живот, ту смо постали аутсајдери. Тај процес манипулације, који је планетарно опште место, траје управо да би нам потпуно склонили фокус суштине. Ја више не желим да живим форму. Мислим да има спаса, ако сви покажемо једну врсту рационалне свести у односу на то шта нам раде, шта им је жеља, шта им је потреба, а шта ми можемо у ствари и у коју замку нас гурају“.

Од НАТО бомбардовања "Неверне бебе" издале су шест албума. Музика за овај бенд није посао, већ љубав, а публика то осећа. Од пакла који су заједно преживели Милан Ђурђевић пише искључиво љубавне песме. Оне су и порука светским моћницима који би да поново да поразе цео здравомислећи свет.