Он је за Танјуг појаснио да су Срби можда изгубили гласање, али да Сједињене Америчке Државе, Немачка и остали предлагачи нису добили подршку коју су тражили од других земаља.
Према његовим речима то је и лоша вест за Запад који је, сматра Лес, желео да пошаље снажну политичку поруку босанским Србима, да им недостаје међународна подршка за њихов циљ независности.
„Запад је такође увредио и отуђио Србе у кључном тренутку у међународним односима када би требало да покушава да их доведе у западни табор, а не да Србе гура ближе Русији и Кини. То није паметна политика и говори о идеолошком фундаментализму неких западних лидера који су слепи за стратешке интересе Запада“, рекао је Лес.
Како је рекао то је уједно и лоша вест за истину јер је Сребреница питање за анализирање и дебату историчара, а не дипломата, чије се мишљење о томе води искључиво политичким прорачунима, а не чињеницама о томе шта се догодило.
Истиче да је у том процесу патња жртава инструментализована на начин који сматра непоузданим.
„Свако ко сумња у политичку природу гласања треба да погледа како су се гласови слагали. Све земље које су се томе противиле биле су антизападне. Они који су је подржавали углавном су долазили из западног табора или исламског света. И они који су били уздржани или одбили да гласају су државе чији интерес није да се упуштају у спор између Запада и Срба“, сматра Лес.
Он каже да након усвајања резолуције не види победника, чак ни Бошњаке за које ће резолуција мало помоћи да унапреде своје циљеве.
„Мало је вероватно да ће државе у будућности обележавати Сребреницу више него што то сада раде. У међувремену, код куће, резолуција је подстакла босанске Србе који су одговорили позивом на распад Босне“, закључио је Лес.
Што се тиче Косова и Метохије, Лес каже да је дуго веровао да ће се прича о Косову завршити договором о подели и додао да очекује да ће Ричард Гренел и будућа администрација Доналда Трампа наставити тамо где су стали 2020. године и да ће да унапреде ту идеју која је, сматра Лес, једино одрживо решење за питање статуса КиМ.
„У међувремену, тренутна политика Запада се налази у ћорсокаку. Косово води своју политику која подразумева присилну интеграцију Срба или, још боље из албанске перспективе, њихов егзодус са Косова. Србија се све чвршће противи било каквом признавању независности, што је предвидив одговор на оно што види као прогон косовских Срба и притисак Запада да се одрекне Косова без икакве значајне надокнаде“, рекао је Лес.
Када се ради о Западу, истиче Лес, он је у замци јер, са једне стране се залаже за чланство Приштине у Савету Европе, а са друге одбија то да учини и условљава Приштину оснивањем Заједнице српских општина, критикује Албанце за једностране акције против Срба и јача своје војно присуство на КиМ како би се „спречиле једностране акције Срба“.
У међувремену, додаје Лес, дијалог који води ЕУ недавно је прекинут и водећи званичници, као што су Габријел Ескобар и Мирослав Лајчак се повлаче што је јасан доказ неуспеха тренутне западне политике према Србији и Косову.
„Другим речима, питање статуса Косова жртва је истог погрешног либералног идеализма у западном размишљању, које забраном промене граница и фиксацијом на такозвану ресторативну правду, блокира било какву врсту трајног или одрживог решења у Босни и Херцеговини, и одржава исцрпљујуће замрзнуто стање“, закључио је Лес.
Погледајте и: