Након што је руски војни ресор објавио нацрт правног акта о ревидирању граница, реаговале су суседне земље – Финска и Литванија. Финске власти „проучавају информације“ руских медија о дефинисању морских зона у Финском заливу, уз претпоставку да Русија делује у складу са Конвенцијом о поморском праву, док литванске власти овакве акције сматрају „намерном, циљаном, ескалирајућом провокацијом која има за циљ застрашивање суседних држава и њихових друштава“.
Кремљ је образложио да предлог руског Министарства одбране нема политичку позадину, иако ниво конфронтације у региону захтева неке кораке како би се осигурала безбедност земље.
Николај Николајев, заменик председника Комитета Државне думе за имовину, земљиште и имовинске односе, каже да Русија има законско право да утврди државне границе у Балтичком мору и да Москва не треба да брине како ће то бити схваћено на Западу.
„Ми сигурно не треба да бринемо о могућој реакцији Запада на такву одлуку – то је чињеница. Ми треба да кажемо да ове границе не смеју да прелазе. То је наша одлука, а ми ћемо сваку провокацију доживљавати као кршење државне границе, тако да то треба да буде свима јасно. А потом могу да оспоравају, суде се, реагују како хоћете“, додао је депутат.
Државе које излазе на Балтичко море су Русија (Лењинградска и Калињинградска област), Данска, Естонија, Летонија, Литванија, Немачка, Пољска, Финска и Шведска, а предлог руског Министарства одбране конретно се тиче подручја која су у близини границе са Финском и Литванијом.
НАТО претња на руским границама
Према документу руског министарства, ажурирање координата државних граница које подразумева два града у ексклави Калињинград, најзападнијој руској области која нема копнену границу са Русијом, а граничи се са Литванијом и Пољском и има излаз на Балтичко море, је неопходно.
Војни ресор оправдава потребу за овом мером чињеницом да директне полазне линије Русије у Финском заливу немају наставак и не затварају се на територији Русије, што заузврат не дозвољава одређивање спољне границе њене унутрашње морске воде.
Осим тога, како се наводи у образложењу документа, географске координате тачака су некада биле одређене из малих наутичких карата састављених на основу материјала из дела средине 20. века и не одговарају у потпуности „савременој географској ситуацији“.
Тренутно је овај регулаторни правни акт у фази припреме. Његово ступање на снагу је предвиђено за јануар 2025. године.
Напомиње се да ће у циљу обезбеђења пловидбене безбедности, државне поморске навигационе карте одговарајуће размере бити прилагођене и поново издате.
Тренутне руске границе су засноване на координатама које је Совјетски Савез 1985. године одредио што се сада сматра недовољно ефикасном одлуком, а претпоставља се да ће, уколико се овај акт усвоји, листа географских координата тачака које су одређивале положај полазних линија за мерење ширине територијалних вода, економске зоне и епиконтиненталног појаса уз обалу копна и острва Северног леденог океана, Балтичког и Црног мора, одобрених резолуцијом Савета министара СССР-а бити поништено.
Москва указује на тензије које ескалирају и ниво конфронтације, посебно у балтичком региону. Због тога су потребни одговарајући кораци руских надлежних служби како би се осигурала безбедност земље.
„То нису само земље са којима се граничимо, то су, пре свега, НАТО земље, а војна претња од стране алијансе и њених појединачних земаља је реална, Министарство одбране, ако се погледа текст документа, позива на дефинисање граница како касније не би било спорова и могућих провокација. У нацрту се наводи и да ће све ове ажуриране мапе, утврђене координате, бити предате Уједињеним нацијама, јер са тим треба да буду упознате све земље. И ово је, генерално гледано, исправан корак, јер у случају да се пређу те тачке, границе то ће онда бити провокација или агресија“, каже Николајев.
Депутат додаје да би се прецизним утврђивањем граница истовремено избегли и могући спорови и изговори са тврдњама да је супротна страна „случајно залутала 5 или 10 миља у туђе воде због нетачности на мапи“.
Калињинград - трн у оку Запада
Руска Калињинградска област је трн у оку Запада. Западни медији су одавно започели наратив о Балтичком мору као о унутрашњем мору НАТО –а, а из Литваније су се чуле и претње да би Калињинград био први „неутралисан, ако се Русија усуди да изазове НАТО".
НАТО земље претиле су и изолацијом, блокадом и демилитаризацијом Калињинградске области.
Руски званичници су више пута поновили да се Балтичко море никада неће претворити у унутрашње море НАТО-а, а Москва је и више пута истицала да не представља претњу ниједној од земаља НАТО-а, али да неће игнорисати акције које су потенцијално опасне по њене интересе. Истовремено, остаје отворена за дијалог, али на равноправној основи, а Запад мора да напусти курс милитаризације континента.