„Европа очајнички покушава да повећа своју незнатну производњу артиљеријских граната и пројектила... Најрањивија област је оно што је донедавно била последња ствар о којој се мислило: несташица експлозива“, пише лист.
Како је објашњено, након завршетка Хладног рата дошло је до наглог пада потражње за оружјем, што је приморало многе европске произвођаче експлозива да смање производњу или да једноставно у потпуности обуставе рад, пише лист.
Према проценама стручњака на које се лист позива, изградња фабрике од нуле може да траје од три до седам година, а и бројни безбедносни и еколошки прописи такође могу да ометају ширење производње.
Још један проблем је недостатак квалификованих радника у читавој индустрији, будући да млади радници нерадо раде са експлозивима након што заврше факултет, додаје се у чланку.
Због тих потешкоћа, неки добављачи муниције траже експлозивне направе у другим земљама, пише британски лист, прецизирајући да индијски и јапански произвођачи делимично попуњавају ту празнину.
Међутим, неки стручњаци страхују да су експлозиви који се испоручују из иностранства лошијег квалитета и да би због тога могли да оштете опрему, наводи „Економист“.
Истовремено, оцењује се да је ипак дошло до одређеног напретка у производњи артиљерије.
Предвиђа се да ће годишња производња у ЕУ достићи најмање 1,4 милиона до краја 2024. године, у односу на око 500 хиљада годину дана раније. Ипак, то није довољно да се помогне Украјинцима који су у великој несташици артиљерије, закључује британски лист.
Погледајте и: