Кикерт је сведок оптужбе на суђењу Тачију, Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију, оптуженим за ратне злочине на Косову и Метохији и у Албанији, 1998 и 1999. године.
Тужиоци су у доказе увели раније Кикертове изјаве у којима пише да је током сусрета са Тачијем и Весељијем у Малишеву, у јулу 1998., покренуо питање оптужби о притварањима и отмицама и скренуо им пажњу на обавезу поштовања Женевских конвенција.
"Тачи је инсистирао да ће ОВК поштовати Женевске конвенције зато што је регуларна армија", пише у Кикертовој изјави.
По сведоку, Тачи и Весељи су желели да оставе утисак да је ОВК прописно устројена и организована војска и да ће стога поштовати Женевске конвенције.
Кикерт је изјавио да се са представницима ОВК више пута сретао у покушају да пронађе политичког лидера који ће ауторитативно представљати ту паравојску у процесу политичких преговора.
Сведок је рекао да је, поред Тачија и Весељија, редовно сусретао и Краснићија, Сељимија и друге старешине ОВК.
Кикерт је у то време стекао утисак да је "Тачи најважнија особа у вези са политичким процесом".
Аустријски дипломата учествовао је и у преговорима са Краснићијем о ослобађању осморице отетих српских војника, у јануару 1999, а затим и у разговорима са представницима ОВК о преговорима у Рамбујеу, преноси „Косово онлајн“.
У тим преговорима, по Кикерту, није било једне особе која би доносила одлуку у ОВК, више је то било колективно одлучивање.
Током Кикертовог сведочења, тужиоци су у доказе увели фотографију албанске делегације са преговора у Рамбујеу, на којој је изгребан лик дотадашњег лидера косовских Албанаца Ибрахима Ругове.
Та фотографија пронађена је током претреса у стану четвртооптуженог Краснићија у Приштини, приликом његовог хапшења у новембру 2020.
Тужиоци су тврдили да је Краснићи изгребао Руговин лик и да то "сведочи о непријатељству које је оптужени осећао према Демократском савезу Косова".
Док су испитивали Кикерта, тужиоци су у спис увели и две депеше мисије УН из јула 1999. у којима пише да су међународни званичници упозорили Тачија на злочине над Србима и другим неалбанцима и позвали га да злодела заустави.
У тим депешама наводи се да је Тачи одговорио да је већ дао "снажне изјаве да се то оконча".
Тачијева одбрана приговорила је на употребу тих депеша, уз образложење да Кикерт није био на тим састанцима.
Док га је унакрсно испитивао Тачијев бранилац Лука Мишетић, Кикерт је потврдио да је у јулу 1998. Тачију и Весељију поштовање Женевских конвенција споменуо узгредно и да није имао конкретних података и доказа о отмицама и другим злоделима ОВК, о којима је писала српска штампа.
Сведок је као тачно прихватио и да је са Тачијем контактирао као са "политичким, а не војним лидером" ОВК.
Кикерт је изјавио и да је имао утисак да ОВК није имала јасну командну структуру, као и да је амерички изасланик Ричард Холбрук у то време сумњао да у ОВК постоји централна команда.
По Кикерту, представници ОВК су увеличавали њену снагу и организацију да би оставили утисак на међународне званичнике.
Браниоци оптужених настављају да унакрсно испитују сведока.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија (55), Весељија (56), Сељимија (52) и Краснићија (73) за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.
У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Крансићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала противницима.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020.