Егзопланета, названа Gliese 12b, кружи око хладне црвене патуљасте звезде која се налази у сазвежђу Риба и велика је око 27% величине нашег Сунца са температуром 60% његове температуре. Резулати овог истраживања објављени су у двема студијама у четвртак у „The Astrophysical Journal Letters“ и „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“.
Ипак је насељива
Пошто је њена звезда много мања од Сунца, Глиесе 12б и даље спада у насељиву зону - има идеалну удаљеност од звезде на којој може постојати вода у течном стању - иако заврши своју орбиту сваких 12,8 дана.
Под претпоставком да егзопланета нема атмосферу, научници су израчунали температуру њене површине на око 107 степени Фаренхајта (42 степена Целзијуса).
„Пронашли смо најближи, транзитни свет умерене величине Земље који је до сада лоциран“, рекао је Масајуки Кузухара, доцент на пројекту у Астробиолошком центру у Токију и ко-вођа једног од истраживачких тимова. са Акихиком Фукуијем, доцентом на пројекту на Универзитету у Токију.
Када се идентификују планете умерене величине Земље, научници могу да их анализирају како би утврдили који елементи се налазе у њиховој атмосфери и, што је најважније, да ли вода постоји да би подржала живот.
„Постоји само неколико (егзопланета) за које смо утврдили да су добри кандидати за то. А ова нам је најближа, тако да је то прилично велико откриће, рекла је за Си-Ен-ЕнЛариса Палеторп, докторант на Универзитету у Единбургу и Универзитетском колеџу у Лондону, која је водила другу студију.
Да би уочили Глиесе 12б, научници су користили јавно доступне податке које је прикупио сателит НАСА Transiting Exoplanet Survey Satellite (ТЕСС) — телескоп који посматра десетине хиљада звезда сваког месеца, пратећи њихове промене у сјају, што може да буде доказ орбита егзопланета.
Има воде или не?
Астрономима је лакше да пронађу егзопланете које круже око звезда црвених патуљака јер њихова релативно мала величина резултира већим ефектом затамњивања током сваког транзита.
У овом тренутку научници нису сигурни шта тачно чини атмосферу планете, да ли је уопште има и да ли има воде, иако је Палеторпова рекла да не очекују да ће тамо пронаћи воду.
„ Могуће је да воде уопште нема, а знамо и да је на овој планети већ наступио ефекат стаклене баште тако да више личи на Венеру“, напоменула је она и додала: „Воде би могло бити, у том случају више личи на нас... или постоје индиције које се могу открити а које би могле да покажу да је у току ефекат стаклене баште, па би могло доћи до губитка воде.“
За следећу фазу анализе атмосфера егзопланета научници се надају да ће користити свемирски телескоп Џејмс Веб, као и да ће извршити спектроскопску анализу. Ова метода укључује хватање светлости звезда која сија кроз атмосферу егзопланете, као и гледање које ће таласне дужине апсорбовати одређени молекули, откривајући њихово присуство у атмосфери.
Осим што ће свет упознати са егзопланетом, научници се надају да ће овај рад помоћи да се боље разуме наша планета, сматра Палеторпова.
„Оно чему ће нас ова планета посебно научити јесте шта се десило па да Земља остане настањива, а Венера не... Може нам показати путеве настањивости којима планете иду док се развијају“, рекла је она.
Иако би егзопланета потенцијално могла да буде насељива за људе и релативно је 'близу' нашем Сунчевом систему у астрономском смислу, мало је вероватно да ће је неко ускоро посетити.
„Није доступно, удаљена је 12 парсека“, рекла је Палеторпова и додала да би било потребно око 225.000 година да се стигне до Глизеа 12б и то најбржим свемирским бродом који постоји.
Погледајте и: