ЕКСКЛУЗИВНО Вулин преко Спутњика поручује Западу: Не мрзимо Русију, волимо је! И шта ћете сад?

Ово су главне поруке потпредседника Владе Србије Александра Вулина у ексклузивном разговору за Спутњик.

Вулин говори и о сарадњи са Руском Федерацијом, проблемима Срба на Косову и Метохији, резолуцији о Јасеновцу о којој ће се расправљати у црногорском парламенту али и о последицама резолуције о Сребреници за БиХ и предлогу Бањалуке за раздруживање. Наравно, и о предстојећим локалним изборима у Србији.

Већ је отворена и не верујем да је то било случајно. Не могу да верујем да је у питању само немачка ароганција и да су, ето, хтели да оперу сопствену биографију. Врло је занимљив и избор земаља спонзора и коспонзора – Немачка и Руанда. Руанда је била део немачког колонијалног царства. Дакле, Немачка и њене колоније одлучиле су да су Срби геноцидан народ. Сада настаје безобална слобода подсећања на све што смо радили једни другима и шта сви можемо да тражимо. Мени је несхватљива та бахатост. Средње име Немачке је геноцид. Средње име Немачке је Холокауст. Кад помислите на Немачку, ни данас, осамдесет година након Другог светског рата, не помислите на Бе-ем-ве или Мерцедес. Прво помислите на Холокауст, а онда на аутомобиле. И они такви су одлучили да перу сопствену биографију на терет Срба.

Немачка жели да истакне своју доминацију у Европи, а ово је тренутно једини начин. Стално се заборавља историја, осим када треба да се сетимо Сребренице. Немци се осећају моћним, али осећају такође и да ствари полако клизе и да губе контролу. Економија у Немачкој је лошија него икад. Баш зато им је потребно да докажу да нису погрешили и да Немачка води Европу, а када Немци говоре гласом Европе, то се јако лоше заврши. Свакоме је јасно да је униполарни свет мртав и да, како год се заврши сукоб у Украјини, мора доћи до нове поделе света у којој ће се питати Сједињене Државе, Русија, Кина и неке земље БРИКС.

То су земље које ће одлучивати о будућој судбини света. Све што се буде завршило пре те нове историјске Јалте, биће по принципу „такнуто-макнуто“. Ако „заврше“ Балкан и реше српски фактор, ако укину Републику Српску, ако Србија призна Косово, та питања се више никада неће проблематизовати. А ту Немачка види своју улогу.

Морамо да трајемо и опстанемо. Да наставимо да сарађујемо са свима, али у којој мери и како, то је већ друго питање. После ове резолуције потребно је редефинисати нашу спољну политику.

Не могу ја да одлучим о томе, али ћу то предложити и већ предлажем. Рекао сам већ да после гласања о Сребреници ствари више никада неће бити исте и да сад Србија мора да извуче поуке. Нешто ту дефинитивно није у реду - нити они нас сматрају пријатељима, нити ми њих. Србија, осим што је војно неутрална, треба то да буде и политички, а то значи да треба добро да размислимо у које интеграције идемо и да ли има смисла да се толико улаже у европске интеграције, када на крају тог пута стоји признање Косова. Ево сад вам кажем да нећемо признати Косово. Зашто се онда трудимо? А шта ако нови услов буде да признамо геноцид у Сребреници? Ко нам гарантује да у поглављу 35, у које могу да „трпају“ шта год хоће, не убаце и то?

Резолуција у Сребреници је довела до тога да се БиХ, која је иначе нефункционална држава, сада налази у таквом превирању, да нико са сигурношћу не може да каже шта ће се десити.

Црна Гора је пред падом владе, јер Срби с правом не могу да разумеју да су гласали за то да су они, грађани Црне Горе српске националности, припадници геноцидног народа. Није лако ни то рећи, али председник те владе се зове Милојко. Ако то није српско име, ја стварно не знам шта јесте. Црна Гора се налази у таквој политичкој нестабилности да ће странци морати много ода се потруде да им не падне влада и да избаце нове превремене изборе.

Тамо имате новоизабраног председника који каже „Ко је мене питао за ово? Како сте ви то гласали?“ По свим истраживањима, огромна већина грађана Северне Македоније је апсолутно против тога и уопште не разуме зашто треба да се посвађа са суседом који нема територијалне претензије, који не тражи да промене језик, који не тражи да промене историју, који им је у време короне давао вакцине, хлеб, храну, гориво…

Имате, наравно, и Србе на читавом Балкану који се осећају повређеним, који се осећају као мета и који се супротстављају и хоће да се боре. Сад ми објасните како смо се то помирили, какву је то велику радост донело усвајање ове резолуције и коме? Хоће ли се сада 11. јула у Поточарима десити нешто спектакуларно, лепо или добро? Да ли се то до сада нису поштовале жртве, па ће сада да их поштују? Ништа добро она није донела, а апсолутно је немогуће да су људи који су то урадили толико глупи да нису знали да ће се ово десити.

Да изазову нестабилност на Балкану. Можда то намерно прећуткујемо, а не би требало, али сви планови Запада за регион Балкана подразумевају елиминисање српског фактора. Не постоји резервни план, не постоји план Б. Срби морају да нестану. Зашто ја говорим о српском свету? Зато што је српски свет наш одговор на притисак на Србе, где год они да живе и зато што показује да смо ми јединствен политички народ.

Сва идеја је била да се уклони и елиминише српски фактор као целина. Прво да нас разбију као јединствен политички народ, да нам узму Републику Српску, да свесно напустимо Србе у Црној Гори, а онда ће се побринути за признање Косова и, наравно, Србију.

Доживљавају нас као несрећно постављен народ на добром месту. Без обзира што ми себе доживљавамо као део европске цивилизације, као део западне цивилизације, они нас не доживљавају као део њихове цивилизације. Они сматрају, као што је Хитлер сматрао, да када крену на Москву, не смеју иза себе да оставе Србе, јер сматрају да ћемо се ми безусловно борити против тога. Западни стратези и данас мисле то исто о Србима. Сматрају да смо ми тај клин у њиховом фронту који мора бити елиминисан, пре него што дође до коначног обрачуна са Русијом.

Не смемо дозволити играње са резолуцијама о Јасеновцу. Верујем да ће Милојко покушати да спасе своју владу на тај начин. Раситњавају Јасеновац ради одбране своје владе.

У тој резолуцији се реч „Србин“ и реч „Хрват“ помињу само једном и то у реченици где се наводи ко је све страдао у Јасеновцу. Дакле, набројани су „Срби, Јевреји, Роми, Хрвати и други“. Не помиње се ниједном речју НДХ, не помињу се усташе, не каже се „хрватске усташе“, већ се говори о нацистима. Какви нацисти? То је званична, регуларна, организована и у то време међународно призната држава хрватског народа, односно Независна Држава Хрватска, са својим регуларним усташким снагама, и она је чинила стравичне злочине у Јасеновцу. То се не помиње. Зашто доносити онда такву резолуцију?

Јасеновац је толико велики и ужасан злочин да не сме у истој реченици да се ставља са било чим другим. Каква Сребреница и Јасеновац? То не сме да изгледа, а већ нам то намећу, као да смо ми учинили геноцид у Сребреници, а они у Јасеновцу. Не. Нисмо направили геноцид у Сребреници, а они јесу у Јасеновцу. Трагедија српског народа јесте у томе што хрватски народ никада преко својих званичних представника није затражио опроштај за Јасеновац, а српска срамота је што ниједан званични представник српске државе није затражио од Хрвата извињење.

Проблем је такође што се и у тој резолуцији о Јасеновцу каже да не може бити колективне одговорности. То је прихватање оне Крлежине реченице да су „два камиона усташа преузела власт“. Није тачно. Читав хрватски народ недвосмислено је подржао Анте Павелића и усташе и да су избори били 8. маја 1945, Павелић би победио.

Шта ће се дешавати видећемо у наредним данима, нећу да дајем никакву пројекцију, али ово сад је резултат резолуције - то сте тражили? То је као са председником Вучићем у УН – хајкали сте лисицу изхајкали вука. Мислили су да ће Срби само мало да гунђају и спусте главу. Онда су видели тог Вучића који је успео да мобилише две трећине света против њих. То се дешава и са Републиком Српском. Ако желите БиХ, поштујте Дејтонски споразум. Промена Дејтона мења све. Он није донет да би донео мир, мир је закључен, он је прављен да би та три народа трајала. Босна и Херцеговина је земља настала под притиском великих сила, то је земља у којој нажалост нико није задовољан. Срби се сматрају натераним да буду њен део када имају своју Републику Српску. Хрвати не разумеју зашто немају у најмању руку свој ентитет, а Бошњаци сматрају да су једине жртве и да нису довољно награђени за тај статус и да је постојање РС већ довољно увредљиво. На крају, наравно, имате и странце који владају том земљом од судова до представника међународне заједнице али и стране трупе и монету. И тој земљи донесу резолуцију па иначе напету ситуацију доведу до пуцања. Шта онда очекују? БиХ може да постоји само ако постоји Република Српска, то је Дејтонски споразум, не може другачије. Ми Срби дајемо све од себе да сачувамо мир.

Хајде да сачекамо Свесрпски сабор па ћемо видети шта ћемо радити, видећемо коју ћемо резолуцију донети и који ће бити наши закључци. Неспорно је да поштујемо територијални интегритет и суверенитет БиХ као што морамо да поштујемо да РС и њене легитимне органе. Председник Вучић је иницијатор одржавање Свесрпског сабора па ћемо да видимо шта ће сви Срби да кажу.

Ако Шмит говори у име функције коју обавља те претње нису оствариве али ако говори у име чисте силе, оних шест хиљада војника онда треба да размишљамо о томе, али то не значи да морамо да га послушамо, већ само да бринемо да ли ћемо сачувати мир. Није први пут да Немци прете Србима у Босни. Чувена седница кабинета Владе Аустроугарске 1875. образлаже потребу анектирања БиХ ради спречавања стварања јединствене српске државе. И ништа се не мења у тој политици. Када су Карађорђеви устаници 1804. године кренули у устанак велике силе су им рекле да не прелазе Дрину, да не би тамо будили Србе, да не силазе на Косово и Метохију и да крај њих не виде било какве руске агенте. Ево сада, 2024. нам кажу - одреците се Републике Српске, признајте Косово и немојте да видимо било какве везе са Русима. Шта се променило? Увек је исто али наши преци су дали јасан одговор па нећемо ни ми другачије.

То упозорење треба да посматрамо с пажњом и поштовањем али да ми гледамо свој посао. Влада Србије тек треба да заузме став по тим питајима али је доста тешко објаснити да је Словенија покренула процес мирног раздруживања у СФРЈ, а да други конститутиван народ те исте државе звани Срби то не могу да ураде. Прва изјава шефа немачке дипломатије Аналене Бербок била је да на Балкану нема промене граница, само још да је то рекла у Приштини. Дакле, ствари су релативне. За Србију после покушаја отимања њеног Косова је јако тешко. Тешко је објаснити да је све друго светиња осим српске границе. Српски свет мора да буде наш одговор, мора да буде целина. Поштујем то што је Додик рекао мирно раздруживање - није ни орочено, ни ограничено. То доживљавам као покушај формулисања става, осећаја српског народа у политичку платформу.

Понашање Србије јесте да чува мир и стабилност, за то би морала да има подршку свих и не знам ко би се успротивио. Али у праву сте - пре две године када је почео сукоб у Украјини од нас је тражено да одмах уведемо санкције и да пошаљемо неки батаљон не би ли славно изгинули. И то је класични покушај да се Срби посвађају са свим својим пријатељима али да не стекну нове. Да ли има неко нормалан У Европском парламенту? Сигуран сам да има нормалних људи али им је забрањено да говоре. Нису нормални, јер нам говоре - уведите санкције Русији, али признајте Косово. Да ли они знају да је то народ који у много тежим временима није хтео да прихвати њихов ултиматум и одбио да буде роб. Да Бог да нам то била највећа мана.

Не видим у чему је проблем што је тзв. Косово постало придружени члан те Парламентарне скупштине. Засметао ми је датум када су то урадили – 24. март. Срам их било! Шта још треба да ураде да нам отворе још коју рану? Да ли је тзв. Косово настало бомбардовањем Србије - па јесте? Направио га је НАТО. Нека га онда приме, потребно је топовско месо, треба неко да гине. Неће да гину Белгијанци, Шиптари ће да гину. Топовско месо је неопходно, па ко ће да чисти минска поља…

Чланство тзв. Косова је порука Србији - уводе нам некога кога не желимо да видимо и против кога смо жестоко.

Држава још успева да одржи живот на Косову и Метохији, тешко да може више. Да је Александар Вучић у Бриселу признао Косово, а нудили су му да призна Косово, добио би Нобелову награду. И Горбачов је добио. Вучић би добио неку школу у Ослу... Ја 12 година слушам како смо га већ признали, а нисмо га признали и нећемо га никад признати. Не смемо ниједног секунда да престанемо са финансирањем живота Срба на Косову. Јер тако плаћамо тапију за нека будућа времена.

Тако је. Вратимо се две године раније и шта би било да смо ми увели санкције Русији? Шта би било да не послушасмо аманет својих предака и себе самих да заборавимо претке. Зашто да уведемо санкције земљи која нам не прети и која није непријатељска?

Невероватно каква је антируска хистерија захватила читаву Европу. Не само Европу, наравно, у Европи је забрањено мрзети било кога. Једино што смеш да мрзиш – јесу Руси. Ја сам бескрајно поносан и на председника Вучића и на Србију што нисмо постали део тога. Не мрзимо Русе, напротив, баш их волимо и шта ћете сад.

Будимо реални, јако је тешко. Поштују се уговори које смо потписали али је тешко, јер то све није ствар добре воље или жеље, али зашто се не бисмо опремали и на истоку и на западу ако је то интересу Србије. Наравно, морамо бити паметни у томе, као што је председник рекао, нећемо продати ни један једини метак на украјинско ратиште ни Русима ни Украјинцима нити било коме другом. Наша сарадња са Русијом је добра у оној мери у којој је то могуће, не само због санкција него је и географски тешко. Ипак, надам се да ће ићи само узлазном путањом. Мене су нападали због тога што ме одликовао председник Путин али сам поносан на то. У образложењу се каже: за допринос сарадњи између наших обавештајних служби и за чување интереса Србије и Русије. Мени је било јако лако да заслужим то признање зато што су интереси Србије и Русије исти. А како ови који су заслужили Легију части или немачка одликовања то правдају, како су они штитили српске интересе? Одустајањем од Косова и Метохије од Републике Српске?

Не, нема никаквих и док генерал Ахмет Насер Ал-Раиси води Интерпол нема говора о уласку Косова у ту најважнију полицијску организацију. А то није само ствар симболике. Јер, кад би ушли у Интерпол, шта би спречило Шиптаре да било који државни врх ставе на црвену потерницу за ратни злочин? А онда да ти доказују у неком француском или грчком затвору да су недужни. Курти то ради и сад, а нема право на то, а замислите да има легитимно право. Тако да је за нас одбијање Косова да буде члан Интерпола важно колико и чланство у Уједињеним нацијама.

Идемо на победу у свим местима, али позивам све наше бираче да изађу на изборе, јер ништа није готово. Да ли знате колико новца је ушло у земљу са идејом да се обори власт? Ови локални избори нису избори за асфалтирање улица, мени је жао због тога јер бисмо остварили лакшу победу. Ипак, ово је борба неких за понављање парламентарних и председничких избора. Али, не би нас замениле веће патриоте. Неће нас заменити они који ће признати отцепљење Републике Српске, који ће ићи на Косово, него они који ће рећи - нема Републике Српске ни Косова у саставу Србије и да треба да уведемо санкције Руској Федерацији. Камо среће да се боре две моћне патриотске опције, али је ово борба за и против очувања Србије и српског света и оних који то радикално желе да пониште.