„Више пута смо говорили, између осталог и на највишем нивоу, да Русија остаје отворена за преговоре. Међутим, треба јасно разумети да се ту ради о миру, а не о примирју. Нема смисла да дајемо противнику паузу коју ће он поново искористити за прегруписавање и наоружавање“, истакао је Лавров.
Он је нагласио да теоретски постоји могућност да се „убрза“ политичко решавање украјинске кризе.
„Да би се то догодило неопходно је да Запад престане да пумпа Украјину оружјем, а да Кијев обустави борбена дејства. Што се то пре догоди, то ће пре почети политичко решавање ситуације“, оценио је Лавров.
Такође је казао да Русија сматра идеју о хипотетичком сазивању мировне конференције о украјинском сукобу уз учешће Москве и Кијева могућим наставком напора Кине да створи услове за решавање те кризе.
„Делимо став да је, пре свега, неопходно елиминисати основне узроке кризе, осигурати интересе свих страна и да то буде праћено постизањем споразума на основу принципа једнаке и недељиве безбедности. Још једном наглашавам: то подразумева поштовање реалне ситуације на терену, која је одраз воље људи који тамо живе“, нагласио је Лавров.
Међутим, како је додао, тешко је замислити дијалог о миру, с обзиром на то да је у Кијеву на власти „ратна партија“. Он је напоменуо да је 30. септембра 2022. године у Украјини уведена правна забрана за преговоре са Русијом.
„Та партија настоји, бар на речима, да победи Русију на 'бојном пољу'. У таквим условима тешко је замислити дијалог о миру“, истакао је Лавров.
Такође је констатовао да су САД постале саучесник у злочинима Кијева.
„У америчкој стратегији националне безбедности Русија је означена као непосредна претња. САД и НАТО директно говоре да је њихов циљ да нанесу нашој земљи 'стратешки пораз'. У том контексту, судбина цивилног становништва руских градова не интересује Белу кућу, која је постала саучесник у злочинима кијевског режима“, оценио је Лавров.
Главне тезе из интервјуа Сергеја Лаврова:
О могућности мирног дијалога са Украјином:
▪Решење кризе мора бити засновано на принципу једнаке и недељиве безбедности.
▪Постоји могућност да се „убрза“ политичко решење кризе – Запад мора да престане да испоручује оружје.
▪Тешко је замислити дијалог о миру с обзиром да је на власти у Кијеву „ратна партија“.
▪Москва је отворена за преговоре, али о миру, а не о примирју.
▪Москва се нада да ће се пре или касније у Кијеву појавити снаге које брину о интересима украјинског народа, али за сада нема друге опције осим да се настави СВО.
О испорукама новог оружја Кијеву:
▪Снабдевањем Кијева ловцима Ф-16, НАТО покушава да јасно стави до знања Русији да су Сједињене Државе и алијанса „спремне буквално на све“.
▪Ове испоруке Москва посматра као „сигнал“ НАТО-а у нуклеарној сфери.
▪Вежбе Русије и Белорусије уз употребу нестратешког нуклеарног наоружања требало би да уразуме њихове противнике.
О сарадњи са Кином:
▪Москва и Пекинг се слажу о потреби повећања одбрамбене сарадње у различитим форматима.
▪Односи са Кином засновани су на високом степену међусобног поверења, нису усмерени против трећих земаља.
▪Русија и Кина су принуђене да узму у обзир негативне трендове у азијско-пацифичком региону и предузму мере да зауставе њихове последице.
О односима са Вашингтоном:
▪Белу кућу не занима судбина цивилног становништва руских градова, постала је саучесник у злочинима у Кијеву.
▪Русија може да предузме кораке у области нуклеарног одвраћања ако САД распореде ракете средњег и краћег домета.
Погледајте још: