Према његовим речима, поред напуштања једностраног мораторијума на размештање ракета средњег и кратког домета Русија би могла да предузме кораке у области нуклеарног обуздавања ако Америка распореди своје ракете у Европи или азијско-пацифичком региону.
„Реализација таквих планова о размештању ракета средњег и краћег домета неће остати без наше реакције. Између осталог, у том случају ћемо одустати од једностраних ограничења које је увела Русија након повлачења САД из Споразума о ракетама средњег и кратког домета. Не искључујемо додатне кораке у области нуклеарног обуздавања: све америчке истурене ракете моћи ће да погоде командна места и локације наших нуклеарних снага. Одлуке о овим питањима су у надлежности председника Руске Федерације“, рекао је министар за Спутњик.
Како је навео, размештање америчких копнених ракета средњег и краћег домета у Европи и азијско-пацифичком региону „ствараће озбиљан безбедносни изазов за Руску Федерацију“.
„Иначе, то је проблем не само за нас. У заједничкој изјави после недавне посете руског председника Путина Кини наведено је да такви дестабилизујући кораци Сједињених Америчких Држава представљају директну претњу и нашој земљи и Кини. Због тога смо се ми и наши кинески партнери договорили да појачамо сарадњу како бисмо пружили отпор неодговорном понашању Вашингтона које подрива међународну стабилност“, нагласио је Лавров.
Москва и Пекинг сагласни су по питању значаја јачања одбрамбене сарадње, не само на билатералној основи, већ и у мултилатералним форматима – али није усмерена против трећих земаља, напоменуо је он.
„У основи сарадње у војној области са Кином лежи висок ниво међусобног поверења. Руско-кинеска сарадња усмерена је на јачање међународне безбедности и остварује се у складу са нормама међународног права. Наши заједнички напори нису усмерени против трећих земаља. Наши кинески пријатељи и ми принуђени смо да узимамо у обзир негативне војно-политичке трендове у азијско-тихоокеанском региону, као и да усвајамо мере за елиминисање њихових последица“, рекао је Лавров.
Према речима министра, Русија и Кина деле став када је реч о сарадњи у мултилатералним форматима.
„То схватање је забележено у заједничкој изјави потписаној за време државне посете руског лидера Владимира Путина Кини. Конкретно, реч је о ширењу размера заједничких вежби и борбене припреме, патроли на мору и у ваздуху, као и развоју потенцијала за заједничко реаговање“, објаснио је дипломата.
Говорећи о идеји хипотетичког сазивања међународне конференције о решавању украјинског сукоба уз учешће Москве и Кијева, Лавров је оценио да би то могао да буде наставак тежње Пекинга ка стварању услова за регулисање кризе.
„Идеју благовременог сазивања међународне мировне конференције која би осигурала равноправно учешће Русије и Украјине и разматрање свих постојећих мировних иницијатива видимо као наставак напора Пекинга за стварање услова за регулисање украјинске кризе. Делимо став да је пре свега неопходно елиминисати њене узроке, осигурати легитимне интересе свих страна а затим постићи договоре засноване на принципу једнаке и недељиве безбедности. Нагласићу још једном – то предвиђа уважавање постојеће стварности која је одраз воље људи који тамо живе“, рекао је министар.
Министар је истакао да Москва високо цени конструктивну политику Пекинга у контексту украјинске кризе и подсетио је да Кина „разуме природу настанка те кризе и суштину онога што се дешава“.
Такође је подсетио да је у фебруару прошле године Кина предложила план за решавање сукоба. Министар је додао да је у априлу ове године кинески председник Си Ђинпинг „позвао на смањење тензија у циљу успостављања мира и стабилности, а не доливања уља на ватру и руковођења искључиво сопственим себичним интересима“.
„Желео бих да се надам да ће Запад и Кијев донети праве закључке“, рекао је Лавров.
Главне тезе из интервјуа Сергеја Лаврова:
О могућности мирног дијалога са Украјином:
▪Решење кризе мора бити засновано на принципу једнаке и недељиве безбедности.
▪Постоји могућност да се „убрза“ политичко решење кризе – Запад мора да престане да испоручује оружје.
▪Тешко је замислити дијалог о миру с обзиром да је на власти у Кијеву „ратна партија“.
▪Москва је отворена за преговоре, али о миру, а не о примирју.
▪Москва се нада да ће се пре или касније у Кијеву појавити снаге које брину о интересима украјинског народа, али за сада нема друге опције осим да се настави СВО.
О испорукама новог оружја Кијеву:
▪Снабдевањем Кијева ловцима Ф-16, НАТО покушава да јасно стави до знања Русији да су Сједињене Државе и алијанса „спремне буквално на све“.
▪Ове испоруке Москва посматра као „сигнал“ НАТО-а у нуклеарној сфери.
▪Вежбе Русије и Белорусије уз употребу нестратешког нуклеарног наоружања требало би да уразуме њихове противнике.
О сарадњи са Кином:
▪Москва и Пекинг се слажу о потреби повећања одбрамбене сарадње у различитим форматима.
▪Односи са Кином засновани су на високом степену међусобног поверења, нису усмерени против трећих земаља.
▪Русија и Кина су принуђене да узму у обзир негативне трендове у азијско-пацифичком региону и предузму мере да зауставе њихове последице.
О односима са Вашингтоном:
▪Белу кућу не занима судбина цивилног становништва руских градова, постала је саучесник у злочинима у Кијеву.
▪Русија може да предузме кораке у области нуклеарног одвраћања ако САД распореде ракете средњег и краћег домета.
Погледајте и: