Овако професор Факултета политичких наука, др Слободан Самарџић коментарише писање бриселског „Политика“, позивајући се на неименоване изворе из седишта ЕУ, да се низ чланица ЕУ залаже за „кажњавање“ Мађарске тако што би спречиле њене представнике да заузму високе позиције у бриселској администрацији.
Посебан трн у оку бриселским бирократама, чини се, је актуелни комесар за проширење и суседску политику Оливер Вархељи. Међутим, прави „кривац“ је политика Будимпеште према настојањима Брисела да повећа подршку кијевском режиму.
Немогуће је искључити мађарску из институција ЕУ – осим силом
Према Самарџићевим речима, прво би требало испитати ко је покренуо иницијативу за кажњавање Мађарске. Јер, гледано формално правно, немогуће је искључити било коју државу из органа ЕУ. У случају Мађарске, ради се о срџби према онима који другачије мисле. У ЕУ је завладала неприродна унисоност, каже он.
„Велике и важне државе диктирају, мале државе слушају и то је један однос неједнакости који се полако простире у ЕУ већ неких десетак, дванаест година“, напомиње он и додаје да Мађарска представља посебан случај.
Ова држава већ је била кажњена и то финансијски – међутим, та ствар била је решена када је Будимпешта била спремна да уложи вето на материјалну помоћ Украјини – одмах јој је исплаћено десетак милијарди евра из европских фондова који су јој припадали.
Писање „Политика“, ако је тачно, звучи као политичка казна за Будимпешту, али у ЕУ не постоји инстанца која би такву казну могла да изрекне, истиче Самарџић.
„Једини такав случај је да Европски савет дође до закључка и утврди да се у некој од чланица крше основна права, па он може да изрекне казну квалификованом већином. То овде очигледно није случај. Што се тиче места у институцијама ЕУ, неке ствари су гарантоване оснивачким уговором. Рецимо, чланство у комисији. Свака држава мора имати неког комесара и нико не може никаквом одлуком да то онемогући, будући да је то уговорна обавеза“, објашњава он.
Такође, Мађарску је немогуће искључити из Савета министара, осим ако се докаже да држава крши основна права. Тако да свака држава мора да има по једног министра у свакој формацији Савета министара.
Места у Европском парламенту места се додељују према страначким фракцијама, тако да гледано по редовним путевима на којима је базирана ЕУ, немогуће је изоловати било коју државу, закључује Самарџић.
Брисел жели да умањи мађарски утицај
Уз напомену да сценарио који представља „Политико“ не мора да буде веродостојан, др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду наводи да је за Брисел и водеће западне државе посебно проблематично да Мађарска задржи место комесара за проширење, функције коју је до сада обављао Оливер Вархељи.
Водеће чланице Уније нису толико незадовољне Вархељијевим радом, колико су незадовољне Орбановим отпором, не само по питању Украјине, већ и по другим питањима. Зато није чудно да се Мађарској не да место комесара за проширење.
„Ако Мађарска на том месту буде инсистирала, то ће довести до озбиљног сукоба на релацији Брисел-Будимпешта. То ће бити посебно тешко питање, с обзиром да ће Мађарска председавати ЕУ током формирања нове Европске комисије, након наступајућих избора за Европски парламент“, истиче Митић и додаје да све то отежава шансе да се Мађарска у потпуности избаци из игре.
Са друге стране, сасвим је сигурно да ће бриселска бирократија ићи на то да се мађарска улога у креирању европске спољне политике, а политика проширења је њен важан елемент, у што је могуће вишој мери умањи.
Европске интеграције нису блокирали ни Вархељи, ни Орбан, оне су стале због непостојања политичке воље кључних држава Уније да кандидати попут Србије и других држава региона постану чланови. Са друге стране, одвија се процес који је, према Митићевим речима, неприхватљив, али и Вархељи и Орбан му представљају сметњу – Украјина се гура у процес европских интеграција.
„У Бриселу ће се сасвим сигурно тражити начин да се од Вархељија и Орбана направи нека врста криваца за успоравање европских интеграција, поготово када су у питању земље такозваног Западног Балкана, али, у суштини, то нема никаквог смисла. Оно до чега ће то довести је још већа конфронтација са Будимпештом“, закључује он.
Већ одавно, мађарски премијер Виктор Орбан противи се проукрајинској политици бриселске администрације, а кулминација свега дошла је ових дана. Орбан је 23. маја изјавио да се ситуација у Украјини неће решити без руско-америчких преговора, дан касније да се Европа припрема за рат са Русијом и да Мађарска преиспитује своју улогу у НАТО-у, пар дана после тога да му се диже коса на глави од мисије НАТО у Украјини, као и да треба зауставити ратну психозу која влада у Бриселу.
Из Брисела и држава чланица Уније које подржавају европски ангажман у Украјини и залажу се за његово проширење, на рачун Мађарске стижу оптужбе за опструкцију ратних планова. Министарка спољних послова Белгије Аја Лабиб рекла је да Будимпешта наставља да блокира војну помоћ Украјини у вредности од пет милијарди долара. Лабибова је то изјавила након састанка министара спољних послова ЕУ, који, како су пренели медији, није прошао без тешких речи на рачун Будимпеште.
Најгласнији у критикама Мађарске је литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис, кога је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто оптужио за агресију, назвавши га једним од најратоборнијих политичара у ЕУ.
Погледајте и: