О улози Срба у историји Русије, историјском значају сеобе Срба за националну културу и књижевност, окупљени у Руском дому говорили су српски и руски стручњаци, а представљена је и детаљна карта Славеносербије.
Један од говорника био је председник Фондације ,,Милош Црњански“ и професор на Филолошком факултету у Београду Мило Ломпар који се говорио о вертикали српске историјске судбине, с посебним освртом на стваралаштво Црњанског и роман "Сеобе".
То је нешто што је вертикала српске историјске судбине - сеобе, као моменат културне и националне егзистенције. Црњански говори о сеоби читавог једног официрског света и народа из простора Хабзбуршке монархије, где је био изложен процесима денационализације, како верске, тако и националне.
Епопеја српских војника у Русији, историјски документи и сведочанства, као и визија Црњанског оличена у овом делу, каже Ломпар, додирнула је архетипску црту у српској националној егзистенцији, а по свом значају и месту за Србе упоредива је са значајем који „Рат и мир“ заузима у руској књижевности.
„Негде мора бити лакшег живота, ведрине догађаја, што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких горских језера. Живети по својој вољи, без ове страшне збрке, идући за својим животом, за који се беше родио. Идући нечем ванредном, што је, као и небо, осећао да све покрива”, написао је Црњански у свом делу „Сеобе“.
Округли сто „Славјаносербија: годишњица сеоба Срба у Русију“, Руски дом, 29.05.2024.
© Sputnik / Милица Тркља / Округли сто „Славјаносербија: годишњица сеоба Срба у Русију“, Руски дом, 29.05.2024.
Потомци
Весна Пешић из издавачке куће Пешић и синови прочитала је текст из алманаха који описује судбину потомка једног од храбрих Срба који су у 18. веку отишли на руску земљу, Сергеја Милоковића, што опет описује судбину многих Срба који су створили Славеносербију.
Поред председника удружења ,,Славеносербија“ Олге Милуновић, на трибини је говорила и заменик директора Луганског завичајног музеја др Ирина Кључнева која је приказала тачну карту Славеносербије, док је др Галина Чепига, професор Доњецке државне музичке академије ,,Сергеј Прокофјев“, говорила је о српским досељеницима у Донбасу у 18. веку.
Округли сто „Славјаносербија: годишњица сеоба Срба у Русију“, Руски дом, 29.05.2024.
© Sputnik / Милица Тркља / Округли сто „Славјаносербија: годишњица сеоба Срба у Русију“, Руски дом, 29.05.2024.
Радован Сремац, виши кустос Музеја наивне уметности „Илијанум“ у Шиду изложио је своју тему о историографу Славеносербије Симеону Пишчевићу и његовим везама са Шидом, док је архивски саветник у Архиву Војводине Дејан Јакшић говорио о сеоби Срба у Руско царство у 18. веку на бази материјала фондова Архива Војводине.