У октобру прошле године објављен је чланак о археолошком комплексу Гунунг Паданг у часопису „Археолоџикал проспекшн“.
Аутори чланка тврде да је реч о пирамиди-гробници чија је изградња започета у периоду између 25.000 и 14.000 године пре нове ере.
Међутим, аутори су писали о напредним грађевинским технологијама у време када пољопривреде још није било. Редакција часописа је под притиском научне заједнице, након провере ауторских навода, повукла чланак.
Мистериозни Гунунг Патанг
У индонежанској провинцији Западна Јава налази се више од 200 споменика. Гунунг Патанг је један од најупечатљивијих и најмистериознијих. Налази се на врху угашеног вулкана.
Први подаци о њему датирају из 1891. године, у време холандске колонизације, а касније га је истраживао археолог Николас Кром и оценио да је реч о гробници. Мештани су 1979. године наишли на мегалите, које су истражили археолози и 1998. године је на том месту направљен национални парк.
Споменик је висок 150 метара, а његова површина износи око хиљаду квадратних метара. Реч је о највећој мегалитској структури у југоисточној Азији.
Гунунг Патанг („Планину просветљења“) мештани сматрају светим местим. У прошлости је коришћен за извођење ритуала.
Споменик је од 2011. до 2014. године проучавала експедиција коју је предводио геолог Дени Натавиџаја.
Према наводима аутора, најстарији делови су стари 25 хиљада година, што је дало основе за тврдњу да је изградња пирамиде започета током леденог доба.
Међутим, њихов закључак противречи свим прикупљеним археолошким материјалима, према којима се најстарије пећинско насеље на свету појавило у Турској пре 11 хиљада година — Гобекли Тепе, а најстарија Џосерова пирамида — у Египту пре 4.600 година.