Документ који је на Ист риверу прошао са 84 гласа "за" што је мање од половине чланица УН конципиран је тако да, како објашњава за Спутњик Миливојевић, дисквалификује Србе тиме што ће оспорити њихову подобност у цивилизацијском и моралном смислу како би се отворило питање статуса Републике Српске и Дејтонског споразума по принципу његовог духа, а не слова.
Они који стоје иза резолуције и те како имају идеју да наставе шта су започели, а није случајно да је спонзор документа управо Немачка јер она држи тапију на овом простору последњих сто година, подсећа дипломата, уз упозорење: „Зато неће одустати, само је питање шта, кад и како ће предузети.“
Притисак на Србе неће престати
Све то, додаје он, значи да нема помирења ни стабилности БиХ, али то и није у првом плану Запада.
„Притисак на Србију и српски народ неће престати, јер је цела прича заснована на томе да заокружују нове границе на Балкану“, наводи Миливојевић уз напомену да Запад има два незавршена посла везана за Београд: питање потврде независног Косова и питање централизације БиХ, односно ревизије Дејтона.
Миливојевић сматра да неће одустати од оног што је наумила ни власт у Сарајеву која стоји иза резолуције а, како каже, верује амбасадору Златку Лагумџији и министру спољних послова БиХ Елмедину Конаковићу да ће покушати да реализују своје циљеве, јер шта друго очекивати ако је прошло то да се тема резолуције отвори противправно и анонимно, супротно Уставу БиХ и не поштујући процедуру да се пита Председништво.
Директор верификационог центра „Веритас“ Саво Штрбац ипак не верује да може проћи идеја Сарајева да у перспективи искористи резолуцију за ревизију тужбе БиХ против Србије која је пред Међународном судом правде (МСП) одбачена 2007. године.
„Они су закључили да Србија није извршилац или подстрекач оног што се десило у Сребреници, али је одговорна што то није спречила. Али нема ратне репарације“, подсећа Штрбац.
Шта је правно могуће а шта не
Он даље објашњава да је ревизија те пресуде МСП била могућа у року од 10 година откад је донесена, те да је БиХ у том року и поднела такав захтев али је он одбачен из формалних разлога, јер иза њега није стајало Председништво БиХ него је тадашњи лидер Бошњака Бакир Изетбеговић послао свог човека Сакиба Софића да га уручи Суду.
„Суд је био доследан и позвао све чланове Председништва БиХ да се изјасне и онда је то одбачено. Дакле, давно је прошао рок од 10 година. Правно гледано ревизија те пресуде није могућа“, децидан је Штрбац који нема дилеме да су овакве поруке део уобичајених политичких провокација на Балкану, у овом случају упућених Србији и Републици Српској.
Опасне политичке последице
Кад је реч о политичким последицама резолуције о Сребреници, укључујући поруке из Републике Српске да ће иницирати раздруживање у БиХ, Миливојевић истиче да је Сарајево отворило питање даљег функционисања БиХ и да одговорност у овом случају није на Србима.
„Није Бањалука та која доводи у питање свој положај у БиХ као ентитета на основу изворног Дејтона него је неко други отворио ту тему. На Српској је да брани своју позицију, тражи одговоре и да функционише у складу с оним што су јој надлежности, права и обавезе а на крају и шта је интерес и ентитета, и српског народа у целини. Донеће у Српској неку одлуку али морају да је ставе у овај контекст, дакле, не да доводе они у питање функционисање БиХ него да прозивају оног који то доводи у питање. Ако тај каже – нема Дејтона то је онда друга ствар и онда ћемо видети шта ћемо.“
Истовремено, како истиче Миливојевић, једна је ствар шта поручују из Бањалуке а друга шта је примењиво, али у у целој ситуацији најопасније је што смо у периоду глобалних односа кад правила не важе и кад неко ко сматра да је шеф то више није.
„По правилу историје, то увек значи да се примењују сва средства да се то докаже. Ако немате аргументе који су нормални, ако нисте ауторитет зато што иза тога нешто стоји, онда је то опасно и онда се примењују друга средства. Ту видим највећи проблем у тренутку у ком се налазимо генерално, ми као српски народ и као регион,“ оцењује дипломата.
Свет се мења, иначе бисмо опет имали бомбардовање
Штрбац је уверен да укидање Дејтона неће бити могуће без неког новог крвопролића, а сматра да ће тешко ићи и варијанта раздруживања, и враћање надлежности којој Српској припадају по том споразуму.
„Дејтон постоји, допринео је да дође до каквог- таквог мира а пошто је Дејтон девалвиран на штету Срба они би требало да се изборе да им се врати све оно што је било њиме прописано. Али ако им се врати то је држава у држави. Ни ово друго не може без рата, без неких великих поремећаја на глобалном нивоу. А ми већ јесмо на прагу трећег светског рата и као и у ранијим ратовима могуће је да дође до нове расподеле света, па ко зна чија ће ово бити зона“, нагађа директор Веритаса.
Миливојевић на крају објашњава и зашто у УН није био могућ договор о некој резолуцији која би неселективно одала поштовање свим жртвама у БиХ чиме се читав регион упорно гура у 90-е године:
„То је зато што стратешки циљеви Запада нису реализовани, зато што Срби не пристају да прихвате одговорност за оно за шта нису одговорни, не прихватају да се одрекну самих себе. Да не помињемо геополитику – што неће да се одрекну Косова, српског ентитета у БиХ, својих државних и националних интереса, имена, презимена, писма, корена. Али једина добра ствар је што се свет мења. Иначе бисмо имали поновно бомбардовање, имали бисмо као Јапанци другу атомску бомбу да потврди прву. То је суштина приче – да се нису реализовали циљеви и онда се користе сва средства, методи, мере и акције да се то реализује по сваку цену на силу. На терену је политичка сила игнорисања и права, и реалних околности.“
Погледајте и: