Предаја Украјине треба да буде изведена тако да се не примети, да изгледа као да су западни спонзори украјинског режима нешто добили, објашњава социолог и некадашњи главни уредник недељника „НИН“, Слободан Рељић.
То ће и бити главна тема овогодишњег заседања Билдерберга, неформалне групе, већином англосаксонских политичара и бизнисмена, који се од 1954. окупљају како би расправљали о светским проблемима и утврдили смернице за деловање политичког Запада.
Некада СССР, данас Русија
Према Рељићевим речима, сви ресурси које је Запад годинама и деценијама изграђивао у овом тренутку су рањиви, а главни проблеми су Русија и Кина, као и Индија, која, како каже, није толико против Запада колико је за себе. Поред украјинске кризе и проблеми Запада и Кине су много драматичнији него што западни политичари представљају и себи и јавности.
Према очекивањима Кристине Мартин Хименез, шпанске новинарке специјализоване за Билдерберг и писца бестселера „“Господари света вребају“, на мадридском скупу учествоваће бројни европски политичари, нарочито из Пољске, Мађарске, Украјине и других источноевропских земаља.
Сасвим логично, каже Рељић, јер у тим земљама одигравају се или се спремају преврати и Запад мора да спреми екипе које би се променама супротставиле и које би касније, евентуално постале политичка елита у тим државама.
Међутим, комбинације Билдерберга су само условно добитне, наглашава Рељић.
„Њихова мотивација је била Совјетски савез, а њихова највећа шанса је била пад Совјетског савеза. Али, ни тада они нису успели да се конфигуришу и да ураде нешто што би изгледало као битна глобална победа која може да промени односе. Данас, уколико се настави та врста приступа, покушаја усмеравања света у сопственом интересу, наћи ћемо се пред Трећим светским ратом“, констатује Рељић.
Осим источне Европе, теме на скупу биће и избори у САД, Агенда 2030 УН-а, догађаји са 77. Светске здравствене скупштине, колико се напредовало од Светског економског форума у Давосу, као и „дезинформације“ као највећи глобални ризик у изборним процесима, пишу шпански медији.
Према Рељићевим речима, амерички избори су логична тачка дневног реда, али у САД се, са евентуалним доласком Доналда Трампа на власт ништа битно неће променити.
„То само на власт долази друга екипа, другачије структуирана. Није финансијско-корпоративно-гугловска“, објашњава Рељић.
Запад преко Билдерберга наставио Други светски рат
Настанак групе Билдерберг 1954. у истоименом хотелу у Холандији наш саговорник повезује са потребом да Запад настави Други светски рат, односно потребом супротстављања Совјетском савезу.
„То је у основи англосаксонски скуп. Има ту и Немаца и других учесника, али углавном је то англосаксонски скуп. Али сврха свега је била да се Совјетски савез доведе у некакав „ред“. И ако говоримо о основном правцу, ништа се осим тактике није променило – то је једна те иста линија“, каже Рељић.
С обзиром да је у основи англосаксонска организација, Билдерберг је установљен као тајно друштво, а тајна друштва су карактеристика англосаксонског света, додаје он.
Билдерберг је део мреже, коју уз њега чине и Римски клуб и Трилатерална комисија.
„То су три организације које се преклапају. Циљ је исти, али се користе различите структуре. Рецимо, Римски клуб је усмерен на научнике“, истиче он.
Суштина моћи Билдерберга је тајност рада, али да би одлуке могле да буду спроведене у дело, морате да имате утицај на владе као своје сателитске организације.
„Да бисте управљали тако развијеним механизмом, морате да имате и стварање кадрова који ће изводити све операције. Пре него што су постали премијери, кадрови су били Тони Блер, Ангела Меркел, Клинтон. Имате низ таквих ликова који су спремани да постану нешто“, објашњава Рељић.
Ипак, Рељић наглашава да су Билдербергове комбинације условно добитне јер свет ипак није једноставан.
Најистакнутији и најуочљивији чланови Билдерберга били су Дејвид Рокфелер и Хенри Кисинџер. Међутим, с обзиром да су њих двојица напустили овај свет, данас у Билдербергу више нема тако уочљивих људи.
„У овом тренутку не знам да ли постоји личност Кисинџеровог калибра. Мислим да данас они немају личност тог значаја“, сматра Рељић.
Погледајте и: