„Нисам могао да седим миран код куће. Пошто због глобалних околности не могу да реализујем Планетарну одисеју, пут око света, морао сам у ову. Прећи ћу 20 хиљада километара, кроз 12 држава“, каже нам овај Краљевчанин кога смо затекли недалеко од Татлана, код језера Ван у Турској.
Објашњава да се на сличан подухват до сада одлучио само један Скандинавац, ишао је 1996. бициклом од Шведске до Монт Евереста, попео се, али успон је за сада тема за размишљање.
Човек који је бициклом прешао 14 хиљада километара до Токија није се посебно спремао за ово путовање. Набавио је опрему и прешао „само целу Црну Гору“, да испроба нови бицикл.
Ускоро ће ући у Иран, из Ирана у Јерменију, затим у Грузију, Русију, Казахстан, Узбекистан, Киргистан. Следе Кина, Пакистан, Индија, па циљ, Непал.
Пролази кроз различите пределе, користи ову прилику да их види, да ужива у нетакнутој природи
© Фото : Спутњику уступио Драган Шибалић
У свакој земљи осваја планину
„Не могу све земље ни да попамтим, али није ствар само у вожњи и километрима, јуче сам ишао на планину Немрут, вулкан, на 2948 метара. То сам планинарио и успео да се попнем, пошто сам себи зацртао циљ, да се у свакој земљи попнем на неку планину, поред бициклизма волим и планинарење“.
Шибалић углавном спава под отвореним небом, у шатору, а у већим градовима у хотелу. Мора, да би напунио батерију телефона и опрео веш.
Турци сваки дан зову на ручак
Додаје да је прошао кроз нестварне пределе, користи ову прилику да их види, да ужива у нетакнутој природи, али пре свега ужива у упознавању људи, у разговору. На путовањима је пролазио Турском, али црноморском обалом. Први пут је прошао кроз централни део земље, одушевљен је.
„Нисам до сада срео овако гостољубиве људе. На сваком кораку ме заустављају, зову на чај, ручак. Буквално нема дана да ме неко не позове. Тешко се споразумевамо, ретко ко зна енглески, али имамо гугл преводиоца. Интересује их одакле сам, где идем. План их остави у неверици, али су и одушевљени. Интересује их и како се живи у Србији“.
„Нисам до сада срео овако гостољубиве људе. На сваком кораку ме заустављају, зову на чај, ручак",
© Фото : Спутњику уступио Драган Шибалић
Мрачни кањон најлепше искуство
Одушевљен је Кападокијом, посебно подземним градом Деринкују, „Пут свиле“ зато и служи, да би видео, научио што више:
„Најлепши део кроз који сам прошао је Каранлик кањон, Мрачни кањон. То је десетак километара пута који су мештани сами правили 130 година, са колена на колено су преносили посао предака док га нису направили. Држава никада није хтела да помогне, јер је било скупо. Морали су ручно да пробију четрдесетак тунела. Заиста је импресивно“.
У Турској је срео и друге авантуристе, из Холандије, Немачке, али нико није кренуо до Непала, далеко је, али и скупо.
Њему су помогли стари пријатељи, турска фабрика текстила за коју ради у Краљеву, али највећи део новца је од продаје књига које је написао, "Бициклом од Србије до Токија" и "Ходочашће светом српском земљом", о обиласку Косова и Метохије, светињама и људима.
Требало би да прода пет хиљада књига да скупи новац само за дозволу за успон на Еверест.
Одушевљен је Кападокијом, обишао је подземни градов првих хришћана
© Фото : Спутњику уступио Драган Шибалић
План да се попне на Еверест
Планира до Катмандуа, после има још око 400 километара до првог базног кампа на Монт Евересту.
„То планирам такође да пређем бициклом, нешто и пешке, зависи од терена. Планирам да се попнем у први базни камп и врх Калапатар, он је на 5555 метара. Одатле је најлепши поглед на Монт Еверест. Покушаћу да прикупим паре, било би глупо да стигнем до тамо, а да не покушам да се попнем на врх света“.
Опрему има, али дозвола кошта 10 хиљада евра, а треба и два месеца боравити у кампу, платити водиче.
Верује да ће стићи у Катманду тачно годину дана од почетка авантуре, у марту или априлу следеће године, кад је и време успона.
Мрачни кањон, пут са 40 тунела који су мештани сами градили 130 година
© Фото : Спутњику уступио Драган Шибалић
Погледајте и: