Ове песме постале су изузетно популарне после рата, а иницијативу да се уврсте у регистар нематеријалне културне баштине покренуо је „Партизански хор“ из Љубљане, који је недавно објавио на друштвеним мрежама да се одлучио на овај корак како би неколико стотина песама, које су чуване у неколико библиотека и архиву, биле сачуване за будуће генерације, преноси агенција СТА.
Словеначке партизанске песме потичу од побуњеничких и народних ратних песама насталих током Другог светског рата, наводи се у саопштењу Министарству културе Словеније.
Првобитно су ове ратне, револуционарне и побуњеничке песме певале вокалне групе војника које су биле део аматерских позоришних или културних група и изводиле су се на културним догађајима у партизанским јединицама или на ослобођеним територијама.
У априлу 1944. године, почела је с радом „Певајућа чета“, позната и као „Хор инвалида“, у којој је наступало 17 војника који су се опорављали у партизанској болници, а потом је наставио да их изводи „Партизански хор“.
После Другог светског рата, партизанске песме биле су стуб државне музичке продукције и део формалног образовања.
Након 1991. године, са демократизацијом, партизанске песме су се изводиле углавном на неформалним местима, али од 2020-их, одређени хорови и певачке групе поново су открили партизанске песме и њихов културолошки потенцијал, пренео је Танјуг.
Погледајте и: