У Србији постоји чврст консензус око главних националних питања, а готово апсолутна већина грађана непоколебљиво подржава Русију, показало је ново истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ), рађено за РТ Балкан у периоду од 15. до 23. маја на узорку од 1.000 испитаника.
„Реч је о најрусофилнијем и најпатриотскијем налазу који смо добили од како радимо оваква истраживања“, објашњава Вукадиновић.
Русофилија у Србији на историјском нивоу
На свим претходним истраживањима проценти подршке Русији су увек били јако високи, још од првог рађеног у првој половини 2022. године кад је НСПМ објавила податак „ког су сигурно имали и други али су га прикривали“ да се 82, 2 одсто грађана Србије противи увођењу санкција Русији, подсећа Вукадиновић.
Та бројка остала је као репер енормне популарности коју Русија има у српској јавности, упркос незанемарљивим напорима разних политичких и медијских фактора да подршку Русији у јавном мњењу Србије девалвирају, додаје Вукадиновић.
Последње истраживање показало је да се санкцијама Русији противи скоро 85 одсто (84,6) грађана док санкције подржава 6,1 одсто, „што је истовремено и највиши и најнижи резултат откад то питање постављамо“, истиче Вукадиновић.
Сребреница „дигла“ српски патриотизам у небеса
„И сва друга питања из тзв. националног и патриотског спектра која се тичу Косова и Метохије, евентуалне спремности да се прихвати независност Косова за чланство у ЕУ, оцена о томе ко је кривац за рат у Украјини и слично бележе неку врсту патриотског 'пика' (врха) у овом мају.“
Према Вукадиновићу, главни фактор и генератор таквих налаза истраживања је клима створена последњих недеља у вези са Резолуцијом о такозваном геноциду у Сребреници.
Последње истраживање НСПМ показало је да се 82 одсто грађана Србије противи квалификацији догађаја из Сребренице као геноцида. На питање „Да ли се по Вашем мишљењу у Сребреници 1995. године догодио геноцид“, потврдно је одговорило свега 5,3 одсто испитаника.
„Теренски део нашег истраживања окончан је на сам дан гласања у Њујорку, тако да се период истраживања поклопио са кулминацијом те теме и најновијим притисцима на Србију у вези са том резолуцијом. А то је чак и често анестезирану и помало малодушну српску јавност на неки начин наелектрисало и подсетило на неке ствари које су понекад скоро заборављене из различитих разлога, или прикривене неким кампањама или актуелнијим темама или проблемима. Тако да је све то поново разбуктало ове патриотске параметре и дигло их у небеса у нашим налазима.“
Став Русије не само о Сребреници него и о Косову и Метохији и најновијим притисцима на Србију у вези са чланством тзв. Косова у Савету Европе био је главни генератор који је резултирао оваквим порастом ионако високих националних и патриотских параметара, истиче Вукадиновић.
Нови притисци повећавају русофилију, европски пут као света крава
Реално говорећи, тешко је и замислити да ти налази могу још да порасту кад је реч о питањима да ли би грађани пристали на независност Косова у замену за чланство у ЕУ (80 одсто против) или о увођењу санкција Русији, додаје Вукадиновић.
„Али није то искључено ако се настави политички и сваки други притисак на Србију или Београд и по питању Косова и односа са Русијом. Није искључено да дође до неког помака јер полако се већ приближавамо бројкама које говоре не о већинском, не о апсолутно већинском, него о апсолутно апсолутно већинском расположењу јавности. Односно, о противљењу неким политикама и неким ставовима или потезима који се очекују од Србије.“
Једина дилема у последњем истраживању тиче се тзв. европског пута Србије. Резултати су показали да 45,4 одсто испитаних верује да ни после свега што се претходних година и месеци дешавало, не би требало прекидати европски пут и одустајати од европских интеграција. Да о том фамозном путу не би требало више ни мислити верује 30,5 одсто испитаника, док их 24,1 одсто не зна или нема одговор.
Подељеност српског јавног мњења о европском путу Вукадиновић објашњава последицом вишедеценијске про-ЕУ пропаганде која је код грађана створила условни рефлекс због ког се европски пут се третира као нека света крава, макар и реторички.
Погледајте и: