Органски отпад у биогасним постројењима извор енергије | Енергија Спутњика

Али, то је код нас нажалост још недовољно заступљено па се не схватају све предности циркуларне економије.

А један од еколошки и економски најефикаснијих начина третирања органског отпада је у постројењима за биогас, где се отпад не само збрињава еколошки прихватљиво, већ добија и економску вредност кроз производњу биогаса. Уместо да органски отпад заврши на депонијама, где би његовом разградњом били ослобођени метан и други гасови са ефектом стаклене баште, он може да се користи као вредан ресурс, чиме се смањује количина отпада и неутралише његов негативни утицај на околину.

Дакле, органски отпад може да доприноси обезбеђивању енергије из домаће производње па тиме и енергетске независности. У контексту глобалних напора за смањење зависности од фосилних горива и борбу против климатских промена, биогас се истиче као кључни играч.

Лидија Зелић, директорка Удружења Биогас Србија у данашњој „Енергији Спутњика“ наводи да се према доступним подацима у Србији годишње генерише више од два милиона тона комуналног отпада, од чега је велики део органског отпада, а да он углавном завршава на депонијама. А због малог броја санитарних депонија, ова количина отпада представља велики притисак на постојеће депоније које, најчешће, не могу да збрину отпад на еколошки прихватљив начин.

Производња биогаса је, иначе, већ освојена и доказана технологија. Његови потенцијали за добијање електричне и топлотне енергије су велики, а све више с истиче и могућност производње биометана. Једном речју, у биогасним постројењима се мото циркуларне економије „отпад као ресурс“ већ доказује у пракси.

Органски отпад производи се и на фармама, у фабрикама за прераду воћа, поврћа, кланицама… уопште при производњи хране. А трансформацијом органског отпада у обновљиву енергију уз нуспродукт – биођубрива у пракси се види да је процес у биогасним постројењима потпуно заокружен. Јер, једини остатак из процеса је постдигестат, који има значајну примену у пољопривреди.