Борба за Балкан се појачава

„Нико не оспорава да се Балкан историјски налази у центру Европе и да је увек имао своју транзитну улогу, и у историјском, и у безбедносном, и у економском смислу. Резултат тога је био да су након распада биполарног система међународних односа и након распада Југославије све земље Балкана изабрале пут према Европској унији. Ипак, ако погледамо објективније, остаје још 30, 35 до 40 одсто. И то чине земље које су још пре 20 година биле у развоју, то су пре свега Кина, па и Русија, као и друге земље из региона“, наводи Ентина, која учествује на скупу „Балкански дијалог“ у Руском дому у Београду.

Према њеним речима, важну перспективу за развој економске сарадње представља и повезивање с арапским земљама, превасходно блискоисточним.

„Ту су и арапске земље, превасходно земље Блиског истока, на које смо навикли да гледамо као на земље из којих стиже радикални ислам. Ипак, то су земље које су сада започеле блиску економску и политичку сарадњу, како са својим историјским партнерима, попут Албаније и Босне, тако и с партнерима попут Србије, Црне Горе, Словеније“, истакла је Ентина.

Ентина Јекатерина Генадјевна, руководилац Одељења за црноморско-средоземноморска истраживања Института Европе Руске академије наука

БРИКС није алтернатива за ЕУ

Говорећи о перспективи за сарадњу Балкана са земљама БРИКС, Ентина је истакла да та организација не може бити једнозначна алтернатива Европској унији, будући да ни у политичком, ни у економском смислу није конципирана као тај савез, али да омогућава сарадњу како балканским, тако и свим другим земљама на нивоу билатералних односа.

„БРИКС у овом тренутку не може да се посматра као алтернатива Европској унији, зато што с научне тачке гледишта та два савеза не могу да се пореде. Ипак, он јесте алтернатива у смислу међународног дипломатског дијалога и то веома реална алтернатива. У том смислу, једна од тема овог скупа јесте и дискусија о томе какво место би Балкан могао да заузме у оквиру шире политичке сарадње и дипломатских односа. Сарадња међу балканским земљама јесте могућа, упркос притисцима које Запад врши пре свега на Србију. То је више него реално, јер економска сарадња већ постоји и она је изграђена још пре десетак година и развија се и у овој деценији“, сматра Ентина.

Балкан је одувек био веома важно место у Европи и ништа се ни данас није променило, рекао је извршни директора Фондације за подршку јавној дипломатији Леонид Драчевски, обраћајући се учесницима „Балканског дијалога“ у Руском дому.

„Можда су се променили неки спољни знаци, али је апсолутно тачно да борба за Балкан не само да траје него се и појачава. Велики је број заинтересованих – од САД до непосредних суседа који пажљиво прате ситуацију и покушавају да побољшају своје карте, понекад не сасвим поштене и често обележене“, рекао је Драчевски.

Драчевски Леонид Вадимович, извршни директор Фондациje за подршку јавне дипломатије А.М. Горчаков

Научно-образовни програм „Балкански дијалог 2024“ одржава се у Руском дому од 4. до 8. јуна у организацији Фондације за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“ из Москве.

У оквиру овог програма на годишњем нивоу разматрају се актуелна питања културног и политичког развоја, а овогодишњи програм чине дискусије о цивилизацијској, духовној и историјској мултидимензионалности балканског простора, која омогућава земљама региона да спроводе мултилатералну спољну политику и да сарађују економски.

Учесници конференције су будуће руске дипломате, студенти Научно-истаживачког института „Виша школа економије“, Московског државног института за међународне односе и других високобразовних установа.

На отварању скупа студентима су се обратили и директор Руског дома у Београду Евгеније Баранов и доктор политичких наука Катарина Ентина.

Према њеречима Драчевског, садашњи руски студенти, будуће дипломате, разумеју специфичан положај српског руководства, који се придржава војне неутралности.

„Мислим да су студенти у овом тренутку толико потковани да је понекад потребно слушати њих, уместо да се њима нешто говори“, рекао је руски дипломата.

Током првог дана студентима су се обратили политиколог Стеван Гајић, научни сарадник Одељења за историју источне Европе после Другог светског рата Института за словенске студије Руске академије наука Каори Кимура и професор Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевић.

Учесници скупа ће у оквиру форума у групама направити интерактивну мапу централних области Београда с маршрутама које воде до објеката који су подигнути захваљујући руској емиграцији.