Дражен Петровић је тог 7. јуна 1993. године одлучио да не путује са репрезентацијом Хрватске назад после утакмице са Пољском у Вроцлаву у квалификацијама за Европско првенство и погинуо је у саобраћајној несрећи у Немачкој.
Кошаркашки Моцарт, како је гласио његов надимак, у Вроцлаву је одсвирао своју последњу минијатуру.
Дражен је рођен 1964. године у Шибенику, са само 15 година заиграо је за први тим Шибенке, касније је прешао у Цибону, са којом је доминирао у Југославији и Европи - два пута био је шампион Европе.
Касније је играо за Реал Мадрид, одакле је отишао у НБА лигу, где је својим партијама у дресу Портланда и Њу Џерсија трасирао пут европским кошаркашима који су желели да се опробају у најјачој кошаркашкој лиги на свету.
Петровић је носио дрес шпанског краљевског клуба у сезони 1988-1989 и помогао Реалу да освоји национални куп. Петровић је предводио клуб и у победи над Снајдером у финалу Купа победника купова изједначивши свој рекорд у европским такмичењима са 62 постигнута поена.
Била је то његова прва и једина сезона у АЦБ лиги али он још увек држи рекорд лиге у броју постигнутих поена (42) и постигнутих тројки (8) у финалној серији.
На крају сезоне је откупио свој уговор са Реалом, напустио Шпанију и придружио се Блејзерсима за сезону 1989-1990 у НБА лиги.
За репрезентацију Југославије дебитовао је на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, где је освојио бронзу. Исто одличје и МВП признање освојио је на Светском првенству у Шпанији 1986, као и на Европском првенству у Грчкој 1987. године.
На Олимпијским играма у Сеулу освојио је сребро, да би највеће успехе остварио на континенталном шампионату у Загребу 1989. и на Мундобаскету наредне године у Аргентини освајањем златних медаља, титулом МВП и најбољег стрелца.
По распаду СФРЈ предводио је Хрватску до сребра на Олимпијским играма у Барселони 1992. године и чувеног финала са оригиналним америчким "Дрим тимом”.
У тренутку смрти имао је 28 година.
После трагедије широм Хрватске и Европе у знак сећања на Дражена Петровића организоване су бројне манифестације, доделе признања и постављене статуе.
Цибониној дворани је промењено име у Дворана Дражена Петровића 4. октобра 1993, град Загреб има трг који носи његово име, а од 1994. најкориснији играчи првенста добијају Трофеј Дражена Петровића.
Испред Олимпијског музеја у Лозани је 29. априла 1995. подигнута статуа којом је Петровић постао други спортиста коме указана оваква почаст.
Петровић је 2002. уведен у Кошаркашку кућу славних, а на 13. годишњицу његове смрти у Загребу је отворен Меморијални центар посвећен његовој каријери. Децембра исте године, у Загребу је откривен споменик висок четири метра, посвећен Дражену, рад академског вајара Кузме Ковачића.
Музејско-мемоморијални центар "Дражен Петровић" поводом 30 година од смрти кошаркаша организује изложбу "Од првих кошаркашких корака до вечности" на Зрињевцу.