„Црвена линија је пређена. Међутим, срећна сам што је потом генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг разјаснио да НАТО неће слати војску у Украјину“, рекла је она у интервјуу за лист „Прес“.
На питање да ли би Украјина требало да има могућности да на било који начин заштити Харков од гранатирања са територије Руске Федерације, Танерова је рекла да „Аустрија, као неутрална земља, нема право да тако нешто говори“.
Подсетимо, амерички државни секретар Ентони Блинкен потврдио је 31. маја да је председник Џозеф Бајден дао сагласност на нападе на територију Русије америчким оружјем. Међутим, како је рекао Блинкен, реч је само о нападима на циљеве на руској територији која се граничи са Харковском облашћу. Истовремено, он није искључио могућност да ће се домет напада америчким оружјем на руску територију повећавати.
Према изворима „Волстрит џурнала„, Вашингтон је одобрио употребу вишецевних ракетних система „хајмарс“ и артиљеријских система у Харковској области.
Око десет европских земаља је одобрило Украјини да извводи нападе њиховим оружјем на руску територију: Велика Британија, Француска, Пољска, Шведска, Чешка, Финска, Холандија и балтичке државе – Литванија, Летонија, Естонија. Међутим, министри одбране земаља Европске уније, иако су већали о овом питању, нису могли да постигну консензус. Против су, рецимо, Мађарска, Шпанија, Италија и друге.
Портпарол руског председника Дмитриј Песков је изјавио да председник и војска знају могући одговор Русије на нападе на њену територију и предузимају одговарајуће контрамере, док је Владимир Путин поручио да представници земаља НАТО-а, посебно у Европи, морају бити свесни са чиме се играју.
Погледајте и: